Mladog Pavla Čemerikića mnogi su zapazili i zapamtili na konto odlične uloge zlosrećnog Žike u Ničijem detetu Vuka Ršumovićapre pre par godina; srećom, Pavle Čemerikić je nastavio da se bavi glumom – u Sarajevu je pretpremijerno prikazan Agape, novi film Branka Šmita, a nedavno je završeno snimanje Šavova, druge celovečernje filmske režije Miroslava Terzića. U oba pomenuta filma ulogu ima i današnji gost ovog našeg filmofilmskog kutka, a evo i šta nam je Pavle rekao na temu omiljenog domaćeg filma…
„Moj omiljeni domaci film bi sigurno bio Nacionalna klasa Gorana Markovića, zbog beogradskog šmeka koji sam jedva stigao da osetim (a verovatno ni nisam), i zbog beogradskog šmekera Gage Nikolića. Tu su i neke antologijske scene, kao na primer, ona sa Berčekom i Bunjuelom.“
„Odmah nakon Nacionalne klase ide Mlad i zdrav kao ruža zbog svoje posebnosti u svakom smislu, zbog one svoje ’šizofrene’ kamere. Premda bi mi bio draži da se malo manje rokaju u hotelu Jugoslavija. I zbog Gage i njegove replike koju u policijskoj stanici izgovori jedno tri–četiri puta: To je Godar, nema fabule, ma koliko ona bila besmislena.“
„Turneja mi je bas draga najviše zbog replike ’Džavaharlal, javi se!’ i zbog scene sa Emirom Hadžihafizbegovićem i Josifom Tatićem. Zatim Kad porastem, biću Kengur, koji mi se najviše dopada zbog činjenice da takav film zapravo postoji. Tu su i Balkanski špijun, Otac na službenom putu i Hadersfild, iako mislim da je predstava bolja.“
Zoran Janković