Žiri nedavnog okončanog XXVI Međunarodnog festivala etnološkog filma, u sastavu: dr Etami Borjan, Milutin Dedić i dr Aleksandra Pavićević, uzevši u obzir specifičnosti etnografskog i filmskog zapisa, odlučio je da Nagradu za najbolji domaći film dodeli filmu Obećanje reditelja, Željka Mirkovića i Dušana Gajića, nastalom u srpsko-belgijskoj koprodukciji.
U eksplikaciji žirija za ovu nagradu istaknuto je sledeće: „Priča iz sela Rogljevo (Negotisnak Krajina) koju iznose autori odslikava složenost kulturne, istorijske i društvene situacije, koju san o izradi vrhunskog vina pokušava da nadvisi. To je moguće ukoliko se uspostavi sklad između kamena, klime i nasleđa. Film ukazuje na komunikološke izazove pri susretu različitih kultura i postavlja pitanje o mogućnosti usvajanja novih ideja i znanja. Time se ujedno stavlja akcenat na izazove etnografskog istraživanja i njihovo audio-vizuelno uobličavanje i naglašava neophodnost očuvanja nematerijalne baštine.“
Obećanje je film o neobičnom poduhvatu jedne francuske porodice koja se nastanila u selu Rogljevu kod Negotina, kako bi zajedno sa meštanima proizvodila organsko vino za međunarodno tržište. Početkom prošlog veka, Rogljevo je bilo neobično prosperitetno za jedno udaljeno selo u Istočnoj Srbiji. Vina iz Negotinske Krajine bila su prisutna na izložbama u Parizu, Londonu i Bordou, trgovina sa Evropom je cvetala. Danas, sto godina kasnije, ovaj kraj je siromašan i napušten. Iznenada, u mestu iz kojeg svi žele da odu, pojavila se francuska porodica sa entuzijazmom i verom da su pronašli jedan od najboljih vinskih regiona na Balkanu, a možda i u Evropi. Dolazak stranaca uneo je novu dinamiku u uspavano selo: kod nekih meštana je probudio velike nade, a kod drugih – veliki otpor i nepoverenje. Fascinirani podnebljem i arhitektonskom celinom starih vinskih podruma u Rogljevu i okolnim selima, Francuzi su odlučili da nešto pokušaju.
Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu dodeljena je filmu Šanko si Bonka zalibi (Šanko se u Bonku zaljubi) rediteljke Vanje Čolić. Žiri je u ovom slučaju nagasio sledeće: „Film je višeslojan prikaz bolivijske kulture u kojoj tkanje predstavlja „totalnu društvenu činjenicu“ koja obeležava i svakodnevni i ritualni život zajednice. Takođe, film predstavlja primer klasičnog etnografskog filma koji kombinuje istraživanje na terenu sa naučnim antropološkim tumačenjima.“
Zoran Janković