Kao što vas već obavestili, značajna imena svetske i regionalne industrije vizuelnih efekata, animacije, gejminga, virtuelne realnosti i digitalne umetnosti okupiće se na Computer Graphics & Arts Conference Belgrade (CGA Belgrade), koja će biti održana 24. i 25. novembra u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Tim povodom i na tu i srodne teme smo razgovarali sa Zlatkom Milojičićem, urednikom VFXSerbia.
Koji je osnovni zacrtani cilj ove vaše konferencije?
Cilj CGA Belgrade je kreiranje platforme za saradnju profesionalaca, studija, obrazovnih i potpornih organizacija u oblasti kompjuterske grafike koja danas prožima ne samo filmsku i advertajzing industriju već je osnova za kreiranje celokupne industrije zabave. Želimo da postavimo Beograd kao mesto susreta globalne i lokalne CG zajednice i omogućimo talentima u Srbiji da se razvijaju, umrežuju i realizuju svoje ideje.
Ko je zaslužan za organizaciju konferencije i inicijativu u vezi sa njom?
Par godina unazad smo svi interno razgovarali o potrebi za organizovanjem ozbiljnijeg profesionalnog događaja. Crater VFX Training Centar je već uspešno organizovao CG Meet Up prethodne dve godine, onda je Srpska filmska asocijacija dala predlog da prerastemo u konferenciju i naše tri organizacije su počele da rade na razvijanju koncepta i uključivanju partnera. Odziv domaće i inostrane zajednice je za sada sjajan. Veoma nam je drago da smo zaniteresovali tri velike softverske kuce kao sto su Autodesk, Chaos Group i Foundry koji dovode svoje najbolje timove softverskih specijalista iz različitih delova sveta, a istovremeno organizuju i paralelne događaje u Beogradu, tako da mogu da kažem da je ovaj novembar mesec kompjuterske grafike u Beogradu.
Koji aspekt konferencije je Vama posebno značajan i drag?
Dosta teško pitanje i na to ne postoji jedinstven odgovor. Program konferencije je tako osmišljen da pokriva gejming, vizuelne efkete i virtuelnu realnost. Drugim rečima: za svakakoga po nešto. Ono što mi je lično drago jeste da se konačno na jednom mestu okupljaju ceo ekosistem kompjuterske grafike i zabavne idustrije: firme, obrazovne institucije, profesionalci, CG entuzijasti, studenti, đaci, umetnici iz različitih oblasti… Tako da će ovo biti odlično mesto na kom će se desiti razmena ideja, kontakata, pa ko zna, možda upravo to bude početak nekih većih saradnji između pojedinaca ili firmi. Odziv fakulteta iz Novog Sada, Beograda i Niša da učestvuju u panelu o obrazovanju i spremnosti da spajaju tehničke i umetničke disciplina u nove programe su izuzetno važni i drago mi je da imamo čak šest sagovornika na tom panelu.
Šta bi bili neki konkretni, opipljive koriste od konferencije ovog tipa kod nas i baš sada?
Momenat je zreo već neko vreme i želja nam je da konferencija otvori prostor za povećanje broja profesionalaca u Srbiji, rast kapaciteta studija da rade na većim i zahtevnijim projektima, veće mogućnosti za obrazovanje i profesionalno usavršavanje u zemlji, mogućnost da mladi istražuju i eksperimentišu u primeni kompjuterske grafike u novim medijima kao što je VR. Imamo veliku VFX dijasporu i jedna od prvih ideja je bila da omogućimo ljudima da uče od najvećih, ali isto tako da promovišemo domaće uspešne timove kao što je 3Lateral, Nordeus ili Crater. Kanada je pre dvadest godina postala Meka VFX industrije zahvaljujući filmskim podsticajima, i u Srbiji su od prošle godine na snazi podsticaji za postprodukciju tako da sve govori da nema vremena za gubljenje.
Da li ste zadovoljni stanjem u branši i gde vidite najviše prostora za mogući napredak?
Naravno da nisam i da uvek ima mesta za napredak. Ono na čemu prvo treba ozbiljno poraditi jeste obrazovanje kadrova, a zatim i na stvaranju uslova za ostanak iskusnih artista koji će svoje znanje i iskustvo prenositi mlađim kolegama. Pojedine kolege ne odlaze da rade u instranstvo da bi radile za veći novac, već zbog projekata i onoga što mogu da nauče radeći na njima, drugim rečima, idu za izazovima i znanjem. Tako da možda tu leži rešenje problema oko ostanka ljudi. S druge strane, tu su i radni uslovi koje pružaju firme u inostranstvu, ne samo u smislu novca, već socijalne sigurnosti i prava radnika. U ovom poslu, a generalno i u IT-ju, ljudi su pokretačka snaga, a kompjuteri su samo oruđe. S toga je beskokrisno ulaganje u super brze kompjutere ako nemate dovoljno kvalitetne ljude koji će u te kompjutere da ubace podatke i omogućiti da dobijete kvalitetan proizvod koji ćete moći da prodate tržistu.
Kako vam izgleda aktuelni srpski film i stanje stvari na planu kompjuterske grafike i VFX-a?
Poslednjih godina srpski film je dosta napredovao produkcijski, ali tome nije zaslužan novac koji se izdvaja za njega – novac je ostao isti ili manji, već dostupnost tehnologije za manje novca, rad i znanje naših ljudi. Ono što mi je posebno drago jeste što se javljaju novi autori (poput Luke Bursaća i Pavla Vučkovića) koji dokazuju da za dobar film nije presudna cena produkcije, već rad, ideja i priča koja stoji iz film. Naši pojedini stvaraoci imaju ideje, puni su entuzijazma, prate svetske trendove, ali im je potrebna samo malo vetra u leđa da bi napravili oluju. Možda nam je šansa da projektima poput Senki nad Balkanom, Montevidea, Malog Buda, Jeseni samuraja i Ubica mog oca povratimo poverenje u domaće filmove i serije. A što se tiče vizuelnih efektata u našim filmovima, vidljivo je da se oni sve više koriste, ali, nažalost, zbog malih budžeta još uvek nisu kompleksni i zastupljeni u velikoj meri. Kako potreba za vizuelnim efektima sve više raste, bitno da filmske škole počnu na vreme da uče mlade reditelje i ostale filmske stvaraoce o efektima (pogotovo producente), kako bi na vreme razumeli VFX tok produkcije i njihovu upotrebu. Naravno, ne očekuje se od reditelja da radi efekte, ali se očekuje da može da komunicira sa VFX artistima kako bi lakše, brže i jednostavnije došli do realizacije njegovih zamisli.
Razgovorao: Zoran Janković