SRB ENG

Budžet Filmskog centra Srbije za 2018. godinu – milijarda i pet miliona dinara

26. decembar 2017. | Autor: Zoran Janković




Nakon prošlogodišnjih krupnih i sistemskih zaokreta, Filmski centar Srbije u ovoj godini na izmaku može da se pohvali nizom značajnih postignuća.  Ako krenemo od sufinansiranja i finansiranja ovdašnjeg filmskog stvaralaštva, za početak moramo da naglasimo da je konkursni mehanizam u 2017. u potpunosti ušao u redovan ritam, te da je u ovoj godini na taj način potpomognuto ukupno 157 filmskih ili projekata u vezi za filmom. Podsećamo: broj konkursa koje je raspisao FCS  povećavao se svake naredne godine: tokom 2015. bilo ih je devet, tokom 2016. šesnaest, a tokom 2017. godine FCS je realizovao ukupno čak dvadeset i četiri konkursa. Ovome dodajemo i nedavno obznabnjenu i potvrđenu informaciju da je Filmski centar Srbije izborio i od države dobio milijardu i pet miliona dinara budžeta za sledeću godinu, a to će nesumnjivo predstavljati veliki podstrek domaćoj filmskoj industriji.

Što se festivalskog života naših novih filmova u svetu tiče, prvu polovinu 2017. godine je svakako obeležilo učešće  filma Rekvijem za gospođu J. Bojana Vuletića u programu „Panaroma specijal“ Berlinskog filmskog festivala.  Ovaj film je docnije prikazan i na filmskim festivalima u Karlovi Varima, Moskvi, Sarajevu, Visbadenu… Film Nigde Predraga Velinovića je krajem leta učestvovao na festivalu u Montrealu, dok su Jesen samuraja  Danila Bećkovića i Vetar Tamare Drakulić bili deo ponude festivala u Kotbusu. Jesen samuraja je prikazana i na festivalu u Kairu, gde je svetsku premijeru imao film Horizonti Svetislava Dragomirovića, dok je Veatar bio na programu festivala u Geteborgu i Buenos Ajresu.  Izgrednici, novi film Dejana Zečevića, pak, svetsku premijeru doživeo je na Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu. Miloš Radović je na festivalu u Puli, u selekciji „Manjinske koprodukcije“, nagrađen za režiju filma Dnevnik mašinovođe.

Sredinom godine na neosporno značajnom Sarajevskom filmskom festivalu prikazano je nekoliko srpskih filmova i/ili manjinskih koprodukcija; premijerno je prikazan dokumentarni film Biljane Tutorov Kad dođu svinje, kao i Slatko od ništa Borisa Mitića, koji je prethodno prikazan na festivalu u Lokarnu, Žaba Elmera Jukića, Dvije škole Srđana Šarenca i Ruski film ceste Dime Kalašnikova. Na istom festivalu učestvovali su i kratki filmovi mladih srpskih autora: Život traje tri dana Katarine Koljević, Ljubav Dušana Zorića i Nikog nema Jelene Gavrilović.

Nikog nema, baš kao i Svi severni gradovi Daneta Komljena, uzeo je učešća i na pominjanom festivalu u Lokarnu ove godine. Napomenimo još i da je u glavnom programu festivala u San Sebastijanu prikazano rumunsko-srpsko-belgijsko ostvarenje Vojnici. Priča iz Ferantija rediteljke Ivane Mladenović, a da je na programu Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi bilo i Zaveštanje, dokumentarni film Ivana Jovića.

Dobre vesti na ovom planu pristigle su i u samom finišu ove godine – javno je obelodanjeno i potvrđeno da je u glavni takmičarski program Berlinskog filmskog festivala 2018. uvrštena i srpska manjinska koprodukcija Dovlatovu režiji Alekseja Germana, mlađeg, a napomenimo da slavnog ruskog pisca u tom filmu igra naš glumac, Milan Marić.

Milan Marić na setu filma Dovlatov

Jesen je, pak,  protekla u znaku dokumentarista i zapaženog i opsežnog učešća Srbije, srpskih autora i producenata na festivalu IDFA u Amsterdamu, najznačajnijem festivalu dokumentarnog filma na tlu Evrope. Na pomenutom festivalu Druga strana svega, novi film autorke Mile Turajlić, proglašen je najboljim ostvarenjim u kategoriji dugometražnih dokumentarnih filmova, što je najznačajniji pojedinačan uspeh srpskog filma u istoriji ove filmske fešte. Osim Druge strane svega, koja je premijerno prikazana u septembru u Torontu i koja predstavlja prvu koprodukciju kuće HBO Europe sa Srbijom, u Amsterdamu su prikazani još i Isti Dejana Petrovića i Slatko od ništa Borisa Mitića. Druga strana svega Mile Turajlić je ubrzo potom srpsku premijeru imala u okviru ovogodišnjeg izdanja Festivala autorskog filma u Beogradu, u punoj sali Sava centra, posle čega se već par sedmica nalazi na redovnom repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda. Uspeh srpskog dokumentarnog filma na festivalu IDFA u Amsterdamu ove jeseni u značajnoj meri je posledica i uspešnog rada udruženja DokSrbija i čvrste saradnje ove mreže sa Filmskim centrom Srbije.

Nastavljen je i uspešan pohod Filmskog centra Srbije i ovdašnjih filmskih stvaralaca i producenata na nadmetanjima Eurimaža, tela Saveta Evrope za  kulturnu pomoć. U ovoj godini Euroimaž je odobrio pomoć za dva projekta novih srpskih celovečernjih igranih filmova (Šavovi Miroslava Terzića i Otac Srdana Golubovića), a podržane su i tri srpske manjinske filmske koprodukcije (Država Vinka Brešana, Dianina lista Dane Budisavljević i I am Frank u režiji Metoda Peveca). A kada je reč o konkursu programa MEDIA Kreativne Evrope i ove godine je na njemu podržano nekoliko projekata: projekti dugometražnih igranih filmova Mara Mirjane Karanović i Leto kad sam naučila da letim Radivoja Andrića, Senke Mediterana Ivana Jovića i Supernova Vanje Kovačević. U kategoriji grupnih projekata podržana je beogradska produkcijska kuća Art & Popcorn, a podržane su i ovdašnje distributerske kuće (MCF Megacom Film, Five Star  Film Distribution, Stars Media Distribution i 2I Films). Media Desk Serbia je podržala i festival dokumentarnog filma, Beldocs.

Snežana Bogdanović i Terzić na snimanju filma Šavovi

Ovo je bila i godina dodatnog umrežavanja Filmskog centra Srbije sa inostranim kolegama i esnafom – tako je tokom trajanja ovogodišnjeg Kanskog filmskog festivala održan program „Acid Trip # 01: Srbija u Kanu“, u okviru koga su prikazani filmovi Vlažnost Nikole Ljuce, Rekvijem za gospođu J,  te kratki filmovi Tranzicija Milice Tomović, Kamen u ruci Stefana Ivančića, Izlaz u slučaju opasnosti Vladimira Tagića, Dos patrias Koste Ristića i If I Had It My Way I Would Never Leave Marke Grbe Singa. U Kanu je potpisan ugovor o saradnji Filmskog centra Srbije i francuskog Nacionalnog centra za kinematografiјu i pokretne slike. Plod tog dogovora je bila nedavno održana Prva francusko-srpska koprodukcijska radionica, tokom koje je u Parizu francuskim filmadžijama i zainteresovanim i potencijalnim francuskim koproducentima predstavljeno i pičovano pet novih/budućih srpskih filmskih projekata; u pitanju su sledeći filmski projekti: Linije želje Daneta Komljena, Čuvari formule Dragana Bjelogrlića, Srce tame Stevana Filipovića, Ilijin povratak Mladena Đorđevića i Mara Mirjane Kartanović. Kao svojevrstan uvod u susret u Parizu poslužilo je drugo izdanje Francusko-srpskih filmskih susreta u Beogradu, održano tokom Festivala autorskog filma.

Istaknimo i da je Filmski centar Srbije u Trstu usaglasio i potpisao zvanično partnerstvo sa koprodukcijskim marketom „Kada Istok sretne Zapad“ (When East Meets West/WEMW), kako bi se osiguralo učešće delegacije od desetoro filmskih profesionalaca iz Srbije, koji će u januaru 2018. uzeti udela na ovom marketu u Trstu. Tokom trajanja festivala u Sarajevu potpisan je ugovor o dodatnoj saradnji Filmskog centra Grčke i Filmskog centra Srbije. FCS je bio donator nagrade za najbolji pič nove dramske serije na „Cinelink Drama marketu“. Uspešno je nastavljena i  primena sistema poreskih olakšica i posticaja za inostrane produkcije koje snimaju u Srbiji – na tom planu valja istaći da Srbija planira da poveća i ojača pominjani sistem olakšica i podsticaja, a da su od aprila 2016. i prvog prijavljenog projekta za pomoć ove vrste inostrane produkcije u Srbiji potrošile oko 58,5 milona evra, od čega oko 35 miliona evra dolazi od troškova snimanja dugometražnih filmova.

Direktor FCS-a: Boban Jevtić (foto: Maja Medić).

Filmski centar Srbije će u godini i periodu pred nama nastojati da u povoljnijoj atmosferi i ojačanom institucionalnom okviru, uz dodatno opipljivijiju podršku Ministarstva kulture i informisanja  nastavi borbu za unapređenja aspekata  od važnosti za srpski film i srpsku kinematografiju. I mimo duha ovih svečarskih dana, Filmski centar Srbije oseća potrebu da se još jednom jasno i glasno zahvali svima koji su doprineli njegovom uspešnom poslovanju u 2017. godini.

Zoran Janković