Poznata kantautorka i kompozitorka Aleksandra Kovač poslednjih se godina sve više bavi stvaranjem primenjene muzike za film i televiziju; nakon muzičkog doprinosa kratkom britanskom animiranom filmu Odvojeni životi (nominacija za Bafta nagradu u kategoriji Novi talenti), nagrađivanom dokumentarnom ostvarenju Najvažniji dečko na svetu i popularnoj seriji Ubice moga oca, Aleksandra Kovač sada sprema muziku i za jedan celovečernji igrani film. Više, naravno, u razgovoru koji sledi.
U kom trenutku i na koji način ste postali svesni da ste spremni da se oprobate i na planu filmske/primenjene muzike?
Primenjena muzika je danas poslednji bastion kreativnosti, slobode izraza i progresije u svetskoj muzici, i omogućava kompozitoru eksperimentisanje sa različitim muzičkim elementima, stilovima, epohama, idejama. Popularna muzika, kojom se kao kantautor i kompozitor profesionalno bavim više od 20 godina počela je polako da se transformiše u fabriku mediokritetske muzike u kojoj ima malo mesta za različitost bilo koje vrste. Bilo mi je potrebno da idem dalje, istražujem više, a to nisam mogla u popularnoj muzici koja ima svoja ograničenja. Kao neko ko je ozbiljan filmofil i konzument TV serija od malih nogu, sa ogromnom kolekcijom filmskih i televizijskih ostvarenja najrazličitijih žanrova, oduvek mi je bio san da komponujem muziku za film. Započela sam kreativno i poslovno partnerstvo sa jednim od najprogresivnijih muzičkih producenata u regionu, Romanom Goršekom i tako je nastala RAprodukcija, koja već 15 godina uspesno kreira muziku za medije. Iako potičemo iz različith muzičkih stilova, Roman iz rok i underground, a ja iz pop i soul muzike, upravo nas te različitosti ujedinjuju i omogućavaju da stvaramo jedan novi, potpuno drugačiji zvuk. Kompozitori koji započnu svoje karijere u popularnoj muzici, bilo, rok pop ili džezu, a onda prenesu svoj izraz u film, donose novi pristup kreiranju muzike u narativnom sistemu. U prilog tome govori progresivnost i autentičnost filmskih partitura kompozitora kao sto su Nik Kejv, Miša Levi, Trent Reznor, Džoni Grinvud, a nekada Enio Morikone, Kvinsi Džons ili Henri Manćini…
Kako u načelu a kako u vašem konkretnom slučaju nastaje muzika za film ili seriju?
Najvažnije su priča i emocija koju slika i muzika zajedno treba da predstave gledaocu. Scenario mi uvek služi kao polazna tačka kreiranja zvuka i već tada započinjem komponovanje tema i atmosfera. To često zna da rezultira muzikom koja u potpunosti kasnije odgovara slici, što je, recimo, bio slučaj sa naslovnom špicom TV serije Ubice mog oca, koju sam komponovala i aranžirala samo na osnovu scenarija. Međutim, slika i komunikacija sa režiserom su najvažniji. Sledi pronalaženje zvuka, tema i atmosfere koji ce preneti poruku filma, viziju režisera i moju ličnu zamisao. Izuzetno je bitno ostaviti ego po strani i raditi za dobrobit filma i priče, jer u ovom sistemu slika je na prvom mestu.
Koliko i šta je sve potrebno, po vašem iskustvu, da se pronađu najpodesnijie note za već urađeni/snimljeni sadržaj?
Smatram da je za kvalitetno komponovanje filmske muzike potrebno više stvari – dobro poznavanje medija za koji stvaraš, ozbiljno kompozitorsko iskustvo, stručnost i znanje koje ti omogućavaju da plivaš u svim muzičkim stilovima podjednako dobro i ogromna želja za eksperimentisanjem i slobodom u izrazu. Jako je bitno voleti i dobro poznavati film kao medij i umetnost, da biste kao stvaralac muzikom mogli da obogatite dramsku radnju.
Na uzorku dosadašnjeg učinka na tom polju, kakva iskustva nosite po pitanju saradnje sa rediteljima i prioducentima, daju li vam u oni startu dovoljno slobode za eksperiment i samostalne odluke?
Pre svega, zadovoljstvo je raditi sa režiserima koji razumeju bitnu ulogu muzike u narativnom sistemu, a imala sam sreću da sarađujem sa ljudima koji su mi pružili potpunu slobodu u kreiranju muzike. To znači da nema ograničenja, osim onih koja zajedno ne dogovorimo. Kada je komunikacija između kompozitora i režisera dobra, kada pričamo istim jezikom, i kada se odstrani ego, onda postoji mogućnost da se kreira nesto posebno. Dugo sam u ovom poslu, i naučila sam da je važna kreacija a ne kreator.
Kakvu muziku možemo da očekujemo u nastavku Ubica moga oca a kakvu u Zaspanci za vojnike, budući da je reč o udaljenim epohama i posve drugačijim profilima tih projekata?
Meni je kao kompozitoru najvažnije da ostvarim autentičan muzicki izraz, i kreiram muziku kojaće doneti nešto novo filmskom iskustvu. U novoj sezoni, oslanjajući se na priču, atmosferu i odnose likova, stvorila sam poseban zvučni svet u kome kombinujem sintetičke sa prirodnim zvucima. Partitura donosi puno elektronike, starih sintisajzera iz osamdesetih godina koje sam kombinovala sa posebno snimljenim zvucima baš za ovu seriju. Snimala sam susilice za veš, išla po parku i lupala u ljuljaške, čekala đubretare da snimim njihov kamion za preradu đubreta. Naravno, kao jedan od instrumenata uvek koristim glas sa kojim beskrajno eksperimentišem, jer ga upotrebljavam kao efekat, nekad kao zvučni dizajn, a nekad kao sredstvo kojim jasno generišem emociju. Muzička produkcija, obrađivanje zvuka i eksperimentisanje kojim dolazite do jedinstvenog muzičkog iskustva je sledeći korak. Taj deo preuzima Roman, koji koristeći svoje ogromno znanje i iskustvo, uvek uspeva da stvori potpuno nov, savremen i jedinstven zvuk celokupne partiture. Danas je produkcija zvuka podjednako bitna koliko i komponovanje. Muzika za novu sezonu je moderna i eksperimentalna i mislim da može da bude zanimljiva ljubiteljima filmske muzike, posebno onima koji vole hibridne partiture. Muzika za istorijski film Zaspanka za vojnike će se bazirati na orkestarskom zvuku i instrumentima koji su se koristili u Srbiji uvreme prvog svetskog rat, kao i izvornom muzikom našeg podneblja.
A da li ste, radeći na muzici za filmove i seriju, došli i do novih spoznaja po pitanju zvuka ili unapređenja zvuka na polju autorske muizike koju sami stvarate i izvodite?
Trenutno završavam novi album, kojim se na neki način opraštam od popularne muzike, a koji donosi pesme koje sam aranžirala i „režirala“ kao male filmove, i koje imaju razrađenu muzičku dramaturgiju i u interpretaciji i u zvuku. Imam autorski pečat, koji u Srbiji prepoznaje odabrana publika, koja traži nešto više od popularne muzike. Zapravo, moja autorska muzika je underground muzika jer i u okviru pop muzike stoji kao usamljeno ostrvo muzičkih ideja, eksperimentisanja i slobode.
Razgovarao: Zoran Janković