Ederlezi Rising nije jedini srpski naučno fantastični film koji premijeru ima tokom ove godine. Američki reditelj Erik Zaragoza režirao je u Beogradu i u produkciji Miloša Đukelića film Pretnja iz svemira (naslov na engleskom: Incoming). Ovaj film u kome glavnu ulogu tumači borilačka zvezda Skot Atkins u svetske bioskope i na VOD platforme stiže 4. maja, pa smo to iskoristili kao povod za razgovor s Zaragozom.
Šta bi istakao kao najprivlačniju odliku scenarija ovog filma i kako bi ga žanrovski odredio?
Najprivlačnija odlika scenarija je, po mom mišljenju, jasna karakterizacija svih likova u priči. Svi oni poseduju zaokruženost i imaju svoje motive, što predstavlja odličnu osnovu za uzbudljiv akcioni film, uz to smešten u mračnom ambisu svemira. Stoga bih Pretnju iz svemira opisao kao akcioni film u SF okruženju.
Kako se dogodilo da režiraš Pretnju iz svemira?
Čoveče, to je zaista duga priča, ali počeću od samog početka… Oduvek volim filmove, ali nikada nisam mislio da ću ih i sam praviti. Dok sam bio dete, to mi se činilo kao potpuno nerealno i nimalo kao praktičan izbor. Živeo sam u okruženju u kom umetnost nije predstavljala nužnost, ali za mene je u tajnosti ona bila upravo to – neophodnost. Filmovi mi pomažu da pobegnem i daju mi nadu. Tako me je život odveo među američke marince. Tokom mojih vojničkih tura bilo je podosta trenutaka poput onih kada se društvo „okupi oko logorske vatre“. U tim situacijama ja bih zabavljao trupe pričama o herojima, opasnostima i nadi. Te priče postale su dobro poznate među mojim saborcima i tada sam otkrio da volim da pripovedam. Bližio se trenutak kada je trebalo da se ponovo prijavim u vojsku i moj pukovnik mi je rekao da umesto toga upišem koledž. Nisam baš mario za koledž – voleo sam život marinaca i te trenutke kada sam pričao priče. Zato mi je on rekao da se vratim u svoju baraku i da razmislim o tome šta bih voleo da učim u koledžu. Otišao sam u svoju sobu i bacio se na razmišljanje. Moja soba bila je od poda do plafona ispunjena dividijevima i filmskim posterima. Sledećeg dana sam otišao i rekao mu da želim da pravim filmove, a on mi je odgovorio: „Onda ćeš to i da radiš!”.
Da malo ubrzamo priču, jedan producent me je našao u Kanadi i pitao me da li sam zaintersovan da mu se pridružim u radu na nekim celovečernjim filmovima. U tom trenutku on je pokretao novu produkcijsku kompaniju nazvanu Benattar and Thomas Productions, a ta je kuća je kasnije producirala i Pretnju iz svmira. Nakon četiri godine rada u ovoj produkciji na mestu pomoćnika reditelja, rekao sam im da sam sada spreman da režiram. Tokom dve godine čekanja režirao sam reklame, poput omiljene mi, DEAD SPACE: Chase to Death. I onda je, jednog dana, stigao je scenario za Pretnju iz svemira pristigao i svi u kancelariji su znali da je to scenario za mene. Imao je epski zamah, a objedinjavao je dva moja omiljena žanra – akcioni film i SF. Scenario mi je savršeno legao. Pozvao me je Rik Benatar i pitao šta mislim o snimanju u Srbiji. Moj odgovor je bio „Kada krećemo?“, a ostalo je već istorija… Ovo je zapravo bila kraća verzija.
Kao što si već rekao, pre ove samostalne režije bio si pomoćnik reditelja – u kojoj meri ti je to iskustvo pomoglo prilikom rada na tvom prvom celovečernjom filmu?
Ta iskustva su mi predstavljala učinonicu, put uz pomoć kog sam savladao umetnost filmske režije. Svaki reditelj je bio moj mentor, pa bio on dobar ili loš. Razumeo sam šta producenti traže u reditelju. Naučio sam kako da prenesem različite stilove glume. To iskustvo me je učvrstilo u uverenju da glumačkom ansamblu i čitavoj ekipi potrebni i direktnost i ljubaznost. Spoznao sam da režija nije samo kreativna pozicija, već i pitanje liderstva i komunikacije. I dalje dosta razgovaram sa rediteljima kojima sam bio pomoćnik i molim ih za konkretne savete. Sada razmenjujemo iskustva i misli kako bismo dodatno unapredili vlastite pripovedačke sposobnosti. Na početku koledža želeo sam da pripovedam priče, ali mi je bilo potrebno da naučim da radim sa ljudima, kamerom, osvetljenjem… Sada sam za to spreman i iz dana u dan usavršavam svoje veštine. Ova iskustva su od neprocenjive vrednosti i zahvaljujći njima sam se u razvio u reditelja kakav sam danas.
Koje su prednosti snimanja filma u Srbiji?
Prednosti snimanja filma u Srbiji – pa, tu gomila dobrih razloga. Srbiju zovem „zemljom filmskih ratnika”. Radnost i motivisanosti Srba teško da ima premca.
Kako je izgledao rad sa Skotom Adkinsom, ali i srpskim glumcima, kaskaderima i ostatkom srpskog dela ekipe?
Na početku bih voleo da sve pohvale najglasnije moguće upitim na račun Nikole Berčeka i našeg tima scenografa, budući da su jedni od najboljih na svetu. Sagradili su mi moj SF set za samo nedelju i po dana. Plakao sam od uživanja. Taj deo ekipe mi je dao nadu. Sećam se da sam im rekao „dali ste mi set epskih razmera i sada je na meni red da vama dam epski film“. Nikada neću zaboraviti Nikolu Berčeka. A i Skot Adkins je bio divan za saradnju. On je ozbiljan tip kada je reč o akcionim elementima. Bolje vam da ste spremni i ja to zaista volim pošto sam reditelj koji voli da prione na posao. A i on je takav. Motivisao me je i ja sam motivisao njega. Bilo je to moćno iskustvo. Potrebna vam je takva energija u svim filmovima. A ja volim i govor njegovog tela i njegov glumački manir. On je glumac koji isporučuje traženo i to je zaista veoma važna stvar. Što se srpskih glumaca tiče, neki su bili dobrii, a neki sjajni, kao, na pripremer, naš zlikovac, Vahidin Prelić. I on je, kao glumac, neustrašiv. Kombinacija njegovih očiju, njegovog nastupa i govora tela svaku je scenu učinila nezaboravnom. A kada je reč o ekipi… Ne mogu da izrazim dovoljno divljenja koje osećam prema njima. Sećam se kako sam se predomislio po pitanju osvetljenja u hodniku. Bez ijednog pitanja, bez oklevanja, svi su mi pomogli. Znali su da će ta moja odluka film učiniti boljim. U tom tzrenutku sam spoznao da bi me oni pratili do samog pakla i nazad.
Da li u ovom trenutku imate nekih neposrednih filmskih planova I da li planirate da ponovo radite sa Milošem Đukelićem, producentiom Incoming-a?
Đukelićeva kuća Red Production pruža snažnu podršku i sa nestrplenjem iščekujem da ponovo radim sa njima. Što se bliske budućnosti tiče, pročitao sam dosta scenarija, i razmišljam da se „vratim na Zemlju“ sa scenarijem za jedan borilački film, mada su neki investitori već pokazali intresovanje za moj lični film Starian, o dva klinca koji se bore protiv sila kosmosa.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Foto: Adam Rakičević