Koliko danas, 7. maja, dvostrukom filmskom premijerom (beogradskim premijernim prikazivanjima filmova Poslednja avantura Kaktus Bate Đorđa Markovića i Slatko od Ništa Borisa Mitića) u Sava Centru otpočeće 11. Međunarodni festiival dokumentarnog filma Beldocs, te smo za razgovor zamolili Mladena Vušurovića, osnivača i direktora ovog festivala, a evo šta smo tom prilikom saznali.
Po čemu će se to ovogodišnje izdanje Beldocsa razlikovati u odnosu na prethodna?
Po programima i filmovima, ćetiri nove selekcije, dve retrospektive, uglednim gostima, novim partnerima poput Muzeja savremene umetnosti i programu Meteori, bogatom industrijskom programu, programu Beldocs in Progress, Beldocs akademij… sve su to noviteti koji izrastaju iz naše vizije druge festivalske dekade koja je započela, i našeg napornog rada i pregalaštva.
Koji su ključni i konkretni aduti filmske ponude Beldocsa 2018?
Valdhajmov valcer, S nameron da se uništi, Hana, Vodič kroz crnu rupu, Trg Vitorio, 14 jabuka, Bobi Džin, Žuti ljudi s istoka, Obskuro baroko, Matangi Maja, Pustinjske neveste, Kinšasa Makambo, 4 godine u 10 minuta, Okupirani bioskop, Hotel Jugoslavija, Lice mesta, Drevna šuma, Devojke Zlatne zore, Naš novi predsednik, Kad dođu svinje, Sumpor i slava, Koni Plank, Kedi, Vivijen Vestvud, Deca, Mesta na kojima nisam bio, … ni za jedan film koji je izostao s ove liste teško da mogu se opredeliti da nije ovogodišnji adut, selekcija koja je osmišljena s najmanje kompromisa ikada na Beldocsu.
Kako u ovom trenutku i ovde nastaje jedan festival ovakvog tipa i opsega?
Beldocs nastaje 11 godina za redom, po produkcionim i organizacionim zahtevima – 8 dana, 98 filmova, 14 programa, 11 sala, očekivanih 15000 gledalaca, preko 130 gostiju iz inostranstva, industri filmske aktivnosti, masterčasovi, radionice, naš festival je jedan od najzahtevnijih filmskih manifestacija u Beogradu. Naše je opredeljenje da se iz godine u godinu razvijamo, obogaćujemo naš program, osvajamo nove vizije i programske aktivnosti. Za naše dalje planove i ambicije, a opredelili smo se da Beldocs dostigne listu festivala A klase, da postane lansirni evropski festival, neophodan je širi konsenzuz na polju kulturne politike i Beograda i Srbije, koji sada očigledno izostaje, plan i vizija šta želimo na polju filmske industrije i gde nam je mesto u Evropi. Iako Beldocs neće doneti odgovore na ova pitanja, mi smo primorani da pokrenemo inicijativu da se ova pitanja postave i nađu valjano opredeljenje, jer smo se suočili s preprekama, koje dolaze iznutra samog sistema kulturne politike i Beograda i Republike. Kulturni poslenici su se pretvorili u instrumente pojedinačnih interesa i moći, umesto kolektivnog duha i sabornosti, rivaliteta s jednakim šansama za sve, kulturna politika se reprodukuje unutar zatvorenih interesnih sfera, ostajemo zatvoreni u našim kulturnim oklopima, bez značajnogprodora i napretka. Ovome se mora doći do ishodišta, stati na put, nije nepoznanica da smo nacija čiji su preci bili vanredno uspešni zemljoradnici i stočari, gajili luk i krompir, ovce i stada koza, kultura nije ništa manje prefinjena delatnost, neće svaki stočar koji čuči u nama biti dobar kulturni poslenik, ali kulturni poslenik uvek ima šansu da se vrati prađedovskom zanimanju i bude odličan i stočar i zemljoradnik. Na nama je kao društvu da izgradimo kolektivnu svest i pruzememo moć i odgovornost za kulturni identitet, koji će se najpre ogledati u izboru ljudi koji imaju vanredno odgovorne pozicije, koji su čelnici naše kulturne politike i kulturne reprodukcije. Nadam se da ćemo se podjednako i nasmejati i zamisliti na ovoj mojoj doskočici, da se tako izrazim. Veliki pomak je napravljen na polju srpske dokumentaristike, tokom poslednjih par godina, koji koincidira s dolaskom Bobana Jevtića na čelo Filmskog centra Srbije i osnivanjem DokSrbije, udruženja dokumentarista Srbije. Oba su sjajan primer za pohvalu, vredelo bi da Filmski centar Srbije uveća svoja ovlašćenja na polju filmske industrije.
Beldocs istrajno upotpunjava svoj selektorski tim; šta to donosi festivalu i samoj ponudi?
Od najranijeg promišljanja bilo koje samostalne delatnosti koja me je zaokupljala, shvatio sam da ljudi donose uspeh, sabornost i promišljenost tima, pregalaštvo i vizija, lični kvaliteti koje nije jednostavno prepoznati i podstaći da dođu do punog izraza. Uživam beskrajno u radu s ljudima, i kada mi je procena bila pogrešna, i kada sam uspeo da pronađem biserne ljudske kvalitete, ličnost koja pleni kako svojim sposobnostima, tako i svojom odmerenošću i saosećajnošću u izgrađivanju sabornog duha uradu i stvaranju. Verujem da sam bio inspiracija za sve da daju svoj doprinos, tako da naši rezultati danas su vanredno značajni, i daleko prevazilaze neophodne uslove da bi naša delatnost bila uspešna. Naše traganje za posvećenim festivalskim timom je bez prestanka, iz godine u godinu, za ovo izdanje dobili smo nekoliko novih imena Marko Grba Singh i Igor Stanojević u programskom i kreativnom segmentu festivala, zatim naš Ćem Ustufekci, novi čelnik industri aktivnosti festivala, pa Marija Vukić, Alja Suvačarov i Anja Sekulić umnogome su olakšali da ovogodišnje izdanje festivala bude uspešno, za očekivati.
Šta ste na dosadašnjem uzorku naučili o gledalačkim navikama i prefrencama ovdašnje publike i filmova?
Pa evo jedna novost za sve nas, nisam siguran da mi iz festivalskog tima koji smo tu već više do deset godina smo je doživeli kao iznenađenje, naime javili su nam se 30 studenata iz Kopenhagena koji su tražili akreditacije za praćenje programa festivala, odobrili smo sasvim simboličnu cenu akreditacije za globalne uslove, za nas su to značajna sredstva, pa eto od sutra dolaze da prate Beldocs. Oni su najbolji vesnici naše budućnosti, zajedno s svime što Beograd nudi strancima, Beldocs je prepoznat kao spona s globalnim svetom kreativne dokumentaristike. Za domaćeg gledaoca, danas možemo biti pozitivni da su i teme i vizure, i ritam i filmske strukture izabrane s pažnjom da se ne samo svidi našem gledaocu i pokloniku Beldocs festivala dokumentaristike, već i da se pokrene u avanturu obogaćivanja ličnih senzibiliteta i otvaranja kreativnom duha u svima nama.
Gde vidite najviše prostora i mogućnosti za promene, dopune i usavršavanja Beldocsa u godinama pred nama?
U izgradnji naše publike i odnosa s gledaocima, ovo je ključna spona s budućnošću za koju se nadamo da obećava. U programiranju, zajedno s publikom sazrevaćemo i mi kao programski festivalski tim, oduvek smo bili otvoreni za izazove ove vrste, internet dvadeset prvi vek nam nudi svakogodišnje izazove, u praćenju trendova i inovativnosti moramo ostati dosledni sebi.
Razgovarao: Zoran Janković