Mlada slovenačka rediteljka (sa diplomom beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti), Tina Ščanvinčar, ovih dana, zajedno sa Lukom Bursaćem i Momirom Miloševićem, radi na dugometražnom omnibus-filmu »Videoteka«, a sama priprema scenario za svoj dugometražni debi. Na našu molbu u ovoj prilici ona se osvrnula na nasleđe jugoslovenskog/slovenačkog/srpskog filma. Proučite njen izbor i pročitajte objašnjenja.
„Nije lako izabrati omiljeni domaći film, zato što ima toliko inspirativnih filmova, reditelja, glumaca i priča. Ali, svakako bih izdvojila Gratinirani mozak Pupilije Ferkvek, Splav meduze i I Miss Sonia Heine Karpa Aćimovića Godine. Odrasla sam na slovenačkim fimovima za decu i mlade, kao što su Kekec, Sreća na lancu, Babica gre na jug – a zahvaljujući filmovima Karpa Aćimovića Godine sam se po prvi put susrela sa nečim drugačijim, nečim što je pomerilo granice mog razmišljanja i viđenja sveta. Gratinirani mozak… mi je otvorio nove poglede na film i emocije. Osetila sam nešto neopipljivo, kolektivno što je duboko u nama i atipičan ali jednostavan način izazivanja emocija. Splav meduze mi je bio neverovatan kad sam ga prvi put pogledala, bizaran, sirov i melanhoničan.“
„Naravno, ima još filmova koje bih želela da izdvojim. Filmovi Srdana Golubovića, posebno njegovi Krugovi. Srdanov pristup priči, glumcima, atmosferi i filmskoj slici ostavili su snažan utisak na mene. Nikad neću zaboraviti moju fascinaciju kadrom u kome se Nebojša Glogovac, u sred noći, vozi u svom autu, i gde mu ne vidimo lice u mraku, nego samo obris, senke, tamnoplavu boju koja se tako dobro dopunjuje sa emotivnim stanjem lika kog glumi. Taj senzibilitet mi je veoma nadahnujuć. Hvala, dragi Srdane.“
„Film Jana Cvitkoviča. Srce je parče mesa… Zašto je jedan od mojih mojih omiljenih? Zato što je to romantična, melanhonična, jednostavna i dirljiva kratka prića o ne tako lepom muškarcu, koji samo želi da bude voljen. Kako jednostavno i precizno film može da prenese tako univerzalnu ideju…“
„Film Jovana Živanovića Čudna devojka… Svidela mi se glavna junakinja Minja, sa kojom sam mogla da se poistovetim, iako je radnja smeštena u Beogradu 60-tih godina. Neobična i iskrena priča… Film Dušana Makavejeva Čovek nije tica. Milena Dravić i Janez Vrhovec, ljubav, život i bes. Šta mogu tu više da kažem?“
„I naravno, inspirativni Damjan Kozole, njegov filmovi Rezervni delovi, Noćni život i kratki dokumentarni film Granice. Damjan zna da me isto tako suptilno, precizno i vrlo inteligentno uvuće u svoj svet, da ne osetiš kad te uvuće, nego si odjednom tamo, svašta se ti dešava… Postaneš njegov lik, iako nisi on ili ona, i proživiš njegovu priču. Ostavlja trag i otvara pitanja. Predivno.“
„I još jedan, za kraj… Izlet Nejca Gazvode. To je Nejcov prvi dugometražni film iz 2011. godine, koji mi je dao nade u mlađu generaciju filmskih stvaraoca u Sloveniji. Jako iskren i pametan film. Zato što bez dobre ideje ne postoji dobar film. Zar ne? “
Zoran Janković