Mladena Sovilja, postojano uposlenog i prisutnog glumca mlađe generacije tokom zime za nama gledali smo u „Izgrednicima“ Dejana Zečevića, a uskoro ćemo ga gledati i u „Asimetriji“ Maše Nešković i „Grubom rezu“ Koste Đorđevića.
A evo koja je to to dva filma Mladen Sovilj izdojio kao dva omiljena mu domaća. I zašto. „Kapiram da, kada je reč o ovakvim preporukama, je poprilično zgodno da taj film bude i otkriće. Upravo zbog toga bih izbegavao filmove koji su mi srcu dragi, a pretpostavljam da je većina upoznata sa istima. Prvo bih izdvojio filmčugu Kokana Rakonjca Divlje seme iz 1967. godine. Jedan od najfantastičnijih tipova jugoslovenske kinematografije, gospodin koji je živeo u filmu i za film, je snimio nihilističko remek delo vrlo mračne atmosfere, seoski vestern, pun simbolike, koji ispituje teme poput osvete, nasilja, nagona, i pre svega same čovekove prirode. Onoga čime čovek ne vlada. Ljuba Tadić neobjašnjivo dobar u ulozi svirepog Živote. Scena u crkvi je remek-delo za sebe. Ima li Boga?“
„Drugi film koji bih izdvojio je Inspektor, tada mladog i naoštrenog Mila Đukanovića, iz 1965. godine. Neviđena zafrkancija u kojoj se (Slobodan) Cica Perović, Pavle Vuisić, Ljubiša Samardžić i ponovo Ljuba Tadić prikazuju u potpuno drugom svetlu. U prevodu – šmiraju kao blesavi. Ali na besprekornom nivou. Reč je o, recimo, klasičnoj komediji zabune u kojoj glavni junak (Cica Perović) sticajem čudnovatih okolnosti biva zamenjen za drugu osobu, inspektora jelte, i onda prosto upada u niz fantazmagoričnih situacija koje se zapliću i raspliću na najkomičnije moguće načine. Vrhunac glumačke veštine i lakoće sprovođenja. Nijedne sekunde muva ne bi mogla da padne u kadru. Sve je puno. Dodatni kvalitet je što je evidentno da su se ludo zabavljali na snimanju. A to je, ponekad, najvažnije.“
Zoran Janković
foto: Maja Medić