SRB ENG

Reditelj Nikola Zdravković i producent Miroslav Đurđević o kratkom filmu „Škrge“

9. авг 2018 | Autor: Đorđe Bajić




Kratki igrani film „Škrge“, reditelja Nikole Zdravkovića i producenta Miroslava Đurđevića, nastao je po motivima priče „Nedeljni dan“ nobelovca Marija Vargasa Ljose. Zdravković je  ljubiteljima kratkog filma poznat po ostvarenjima Svetski rekorderi (2016) i Noćas mi srce pati (2014), a film Škrge je završni ispit master studija producenta Miroslava Đurđevića. Svetska premijera „Škrga“ odigrala se na ovogodišnjem Martovskom festivalu, a film će 9. avgusta biti prikazan u okviru Brač film festivalu.

Kako se rodila ideja za ovaj film?

Miroslav Đurđević: Škrge su moj master rad. Kratka priča Marija Vargasa Ljose mi se dopala i mislio sam da od nje može da se napravi dobar film. Nakon šestomesečnih pregovora, dobili smo autorska prava da po toj priči snimimo film. Imajući u vidu da je u piranju master rad na produkciji, cilj mi je bio da film što bolje izgleda, da se vidi šta sve mogu kao producent. Produkciono je najzahtevnija bila završna scena plivanja. Na svu sreću smo uspeli da završimo film kako smo želeli i planirali.

Nikola Zdravković:  Mene je upravo ta završna scena i privuka ovom projektu. Zbog nje sam želeo da radim ovaj film. Nismo imali maglu i mrak, kao što je to predstavljeno u priči, ali je snimanje te scene bio veliki izazov.

Kako su protekli rad na filmu i vaša saradnja?

Miroslav Đurđević:  Želeo sam da na Škrgama radim sa Nikolom zbog njegove prethodne režije, filma Svetski rekorderi. Prvo sam mu, dok još nismo imali nijednu verziju scenarija, poslao Ljosinu priču i na osnovu toga je prihvatio da uđe u projekat.  Za rad na scenariju smo prvo angažovali Tisu Milić, a zatim i Isidoru Milosavljević.

Nikola, na čemu trenutno radiš?

Nikola Zdravković: Između Svetskih rekordera i Škrga se desilo snimanje mog master filma Otadžbina koji još nije završen. U tom filmu sam se bavio likovima koji su stariji su od junaka Svetksih rekordera i Škrga, mada se tematski mogu povući neke paralele. Kao i u Svetskim rekorderima, u fokusu Otadžbine je odnos oca i sina. Glavni lik se vraća iz Amerike kada sazna da mu je otac bolestan. Njih dvojica dugo nisu komunicirali i povratak u Srbiju predstavlja pokušaj svođenja računa.

Razgovarao: Đorđe Bajić