SRB ENG

Slovenačka glumica Maruša Majer o filmovima „Ederlezi Rising“ i „Ivan“

9. окт 2018 | Autor: Đorđe Bajić




Slovenačka glumica Maruša Majer je pažnju filmofila u Srbiji skrenula malom ali veoma upečatljivom ulogom u filmu „Ederlezi Rising“, a na ovogodišnjem Pula film festivalu osvojila je „Zlatnu rarenu“ za glavnu ulogu u filmu „Ivan“. Zamolio sam je da za razgovor… i pristala je.

Kao je došlo do toga da dobiješ ulogu u filmu Ederlezi Rising? Koliko se sećam, odabrana si u poslednjem trenutku…

Da… Seba i Stoja su glavni deo filma snimili dve godine pre toga. Deo u kome se ja pojavljujem je hronološki prvi u filmu, ali je snimljen na kraju… Kao sam dobila ulogu? Sebastijan Kavaca me je jednog dana pozvao i rekao da me jedan srpski reditelj ima u vidu za film. Pitao da li bih bila raspoložena da učestvujem u projektu na kome radi već tri godine i objasnio o čemu se radi. Sa Lazarom Bodrožom sam komunicirala putem skajpa… Dosta smo pričali o tome kako da postavimo lik, šta je ono što je potrebno da se postigne. Prostora za moj lik je bilo malo, pa je bilo važno da se usaglasimo i tačno dogovorimo o svim detaljima. Tim pre što je snimanje u Beogradu trajalo samo jedan dan.

Da li si sa Sebastijanom Kavacom sarađivala i ranije? 

Mi u Sloveniji se svi poznajemo… Ali, zapravo, Ederelzi Rising je bio naša prva profesionalna saradnja. Nakon simanja, uradili smo zajedno i jednu predstavu. Sebastijan je zaista sjajan partner. Veliki je profesinalac i pre svega dobar čovek.

Da li je lik koji tumačiš u filmu Ederlezi Rising android ili nije?

Dobro pitanje… To ne znamo sa sigurnošću, ne kaže se eksplicitno. Ali, onako kako ja to doživljavam, ako Sebastijan glumi ljudsko biće, onda i ja glumim ljudsko biće. Ona je žena koja zauzima važno mesto u moćnoj kompaniji i predstavnik je novog soja ljudi, novog vremena. Ona je u potpunom skladu sa sistemom koji predstavlja, prava „hladnokrvna kučka“.

Kako ti je bilo na premijeri u Beogradu?

Na Festu je bilo sjajno. Iskustvo u Sava centru je nešto što nikada neću zaboraviti. Oduševila sam se kada sam videla koliko je ljudi došlo da pogleda film.

Ivan

Hajde da popričamo o slovenačko-hrvatskoj koprodukciji Ivan u kojoj tumačiš glavnu ulogu… Koje su bile tvoje prve impresije dok si čitala scenario?

Zapravo, odlučila sam se da prihvatim ulogu Mare i pre nego što sam pročitala scenario, već posle prvog razgovora o filmu sa rediteljem Janezom Burgerom. Njegov rad pratim i dopada mi se ono što radi. Zajedno smo sarađivali na komediji Auto škola i imala sam poverenja u njega. Janez odlično radi s glumcima – daje ti puno prostora i vodi te u pravom smeru. Ivan je glumački film, tako da mi je bilo veoma važno da na njemu sarađujem sa rediteljem koga poznajem i u koga imam poverenja. Odmah mi je bilo jasno da je to jedan zahtevan i težak film, već posle tog prvog razgovora. Da je moja uloga izuzetno zahtevna… Kada sam pročitala scenario, moj utisak se samo potvrdio i produbio.

 

Kada je film bio završen i kada si ga pogledala, da li si bila zadovoljna svojom ulogom? Da li bi nešto promenila iz ove perspektiva?

Ne. Zapravo, samo jednu scenu. A i tu bih promenila samo jednu nijansu. Veoma sam zadovoljna ulogom, i drago mi je što se i drugima film dopada. U Sloveniji je prošao veoma dobro i dobio mnoge pohvale. Zaista sam veoma srećna što sam bila deo ovog filma. Velike i zatevne uloge poput ove u Ivanu su retke, posebno kada ste glumica na ovim prostorima. Scenarija u kojima ženski lik vodi film nema mnogo u Sloveniji, a ni u regionu ako ćemo iskreno. Zato sam posebno zavalna Melini Poti, Srđanu Koljeviću, Alešu Čaru i, naravno, Janezu Burgeru koji su napisali scenario i omogućili mi da odigram jedan takav kompleksan lik.

Kakvi su utisci iz Pule?

Sjajan festival! Slovenija je mala zemlja  i mi nemamo tako veliki filmski festival poput ovog u Puli. Oseća se tradicija… Šezdeset i pet godina nije mala stvar. Uživala sam i u Puli i u Beogradu, na Festu. Izuzetno mi je drago što su filmovi u kojima glumim prikazani na ovim festivalima i što su me pozvali da budem gost. Nadam se da će biti još prilika za slična druženja… kako u Puli, tako i u Beogradu.

Koji su ti dalji glumači planovi?

Nedavno sam završila snimanje kratkog film Barbare Zemljić. Što se dugometražnih filmova tiče… Tu je uloga u Ptičaru, debiju Robarta Černelča, u kome glumim suprugu glavnog junaka. Do kraja godine bi trebalo da glumim i u filmu Miroslava Mandića.

Ako stigne neka nova filmska ponuda iz Srbije, hoćeš li je uzeti u razmatranje?

Nema potreba za razmatranjem… Odmah ću je prihvatiti.  Rad na Ederleziju je bio veoma lepo iskustvo i rado bih ponovo sarađivala sa nekim rediteljem iz Srbije.

Razgovarao: Đorđe Bajić
Foto: Đorđe Bajić