SRB ENG

Omiljeni domaći: Veljko Radosavljević // „Kad budem mrtav i beo“

20. окт 2019 | Autor: Đorđe Bajić




Veljko Radosavljević, autor knjige „Sjaj crnog: Prilog za bolje razumevanje jednog razdoblja srpske kinematografije“ u izdanju Filmskog centra Srbije, otkriva svoj omiljeni naslov iz korpusa srpskog filma. Izbor je pao na remek-delo Živojina Pavlovića, jedno od ključnih dela crnog talasa.

„Teško je odrediti se prema bilo kom filmu bez uzimanja u obzir – između ostalog – konteksta vremena, društvenih okolnosti, političke klime, aktuelnih trendova, ali i nečega što bi se moglo nazvati ličnim stanjem svesti u datom trenutku“, rekao nam je Radosavljević. „Zbog toga se povremeno vraćam filmovima koje sam već gledao i često mi se događalo da revidiram svoj (pozitivan) stav prema nekom delu. Ponekad to čak ide u totalnu krajnost, posebno kada je reč o filmovima koje sam prvi put imao prilike da vidim još u mladosti. Naravno, ima i obrnutih primera, a jedan od takvih je Kad budem mrtav i beo (1967) Živojina Pavlovića. U stvari, kako godine prolaze, sve mi se više čini da je to verovatno njegov ključni film, delo koje u potpunosti definiše Pavlovićev rediteljski postupak – dugi kadrovi, linearna dramatruška struktura, ‘nevidljiva’ montaža – ali se i savršeno uklapa u ono što je on nazivao ‘estetikom ružnog’ – prizora periferije, blata, zarđalih i odbačenih stvari, kao i sumnjivih tipova sa društvene margine – i čime se tokom čitave svoje karijere vrlo dosledno bavio.  Ne samo kao filmski reditelj, već i kao pisac.”

Dragan Nikolić i Ružica Sokić u filmu Kad budem mrtav i beo (1967)

„S druge strane, zanimljivo je da su neki kritičari tada izneli stav da je Kad budem mrtav i beo konačan dokaz da se Živojin Pavlović više ne može smatrati modernim autorom, jer mu je stil postao suviše konvencionalan i predvidljiv. Daleko od, recimo, radikalnih vizuelno-tematskih eksperimenata u koje se upuštao Dušan Makavejev. Jasno, bilo je to doba kada se potraga za novim oblicima izraza i korišćenja filmskog jezika mnogima činila važnijom od svega ostalog i zato – da se na kraju vratim na ono što sam rekao na početku – sud o nekom filmu je nemoguće doneti bez stavljanja u određeni kontekst. U ovom slučaju, to je kontekst društva koje gotovo da se i nije odmaklo od vremena Džimija Barke, sitnog prevaranta, čiji se snovi o slavi završavaju u provincijskom poljskom WC-u, sa rupom od metka u glavi…“

Iz filma Kad budem mrtav i beo: Neda Spasojević i Dragan Nikolić

Veljko Radosavljević je rođen 1964. u Beogradu gde je na Fakultetu dramskih umetnosti (Odsek za filmsku i TV produkciju) najpre diplomirao, a potom i magistrirao. Po završetku studija radio je kao reditelj u Sportskoj redakciji Radio-televiziji Srbije, gde je sledećih petnaest godina bio uključen u brojne projekte: studijske emisije, dokumentarce, direktne prenose, kako u zemlji, tako i inostranstvu. Javni servis je napustio 2004. godne kada je sa Radomirom Markovićem osnovao produkcijsku kuću TAG Media, koja i danas uspešno posluje. Publicistikom se bavio još od studentskih dana. Interesovanje za istoriju fima razvio je davno, s tim da je knjiga „Sjaj crnog“ njegov prvi objavljeni rad tog obima.

„Sjaj crnog: Prilog za bolje razumevanje jednog razdoblja srpske kinematografije“ nije samo nov doprinos sagledavanju fenomena crnog talasa u srpskoj kinematografiji, nego, između ostalog, kako stoji u najavi ovog kapitalnog izdanja Filmskog centra Srbije, i svojevrsni kritički dijalog sa delima prethodnika. Ono što diferencira Radosavljevićevu optiku je široko kontekstualizovanje filmske problematike i njena konverzija u politiku.

Takođe, autor, za razliku od nekoliko prethodnih knjiga na ovu temu, insistira na širokom umrežavanju srpskog filma istražujući njegove relacije sa srodnim modernističkim filmskim pokretima u svetu. I ne na poslednjem mestu, Radosavljević istražuje klimu, produkcione konstelacije kao i dela prethodnika koja su, premda zaboravljena ili zapostavljena, suštinski nikada dovoljno vrednovana, učinila da crni talas pre svega doživimo kao sukcesiju, kao kontinuitet i logičnu fazu razvoja jedne značajne evropske kinematografije.

Veljko Radosavljević

Knjigu „Sjaj crnog: Prilog za bolje razumevanje jednog razdoblja srpske kinematografije“ možete po povlašćenoj ceni kupiti na štandu Filmskog centra Srbije u okviru aktuelnog 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Đorđe Bajić