SRB ENG

Saša Radojević o filmu „Aleksandra“: „Stvaram novi prostor za bavljenje krhkim ljudskim osećanjima“

2. нов 2019 | Autor: Đorđe Bajić




Melodrama „Aleksandra“ je od 31. oktobra ušla u ograničenu distribuciju u beogradskim bioskopima. Tim povodom smo razgovarali sa scenaristom/rediteljem/producentom Sašom Radojevićem o njegovom novom ostvarenju nastalom u okvirima eluzivnog pokreta garažnog filma.

Iz filma Aleksandra

Kako sagledavaš trenutno stanje u srpskom garažnom filmu i gde je tu mesto „Aleksandre“?

Na FEST-u je 2018. godine prikazan film „Pretpostavka nevinosti“ Jelene Marković, a ove godine „Aleksandra“. Garažni film je, inače, neformalna odrednica koja nikoga ne obavezuje. Ona se, pre svega, odnosi na produkcijske okolnosti i visok stepen autorske slobode, a tome su srodni i oni autori koji se ne izjašnjavaju kao deo garažnog filma. Primera radi, Želimir Žilnik je izvornik garažnog filma, Miša Radivojević onirički ogranak (više voli da ih naziva „mansarda filmovi“), a novi doprinosi uskoro pristižu – „Operacija opera“ Marine Radmilac i „Heroji“ Gorana Nikolića. „Aleksandra“ ovu vrstu filma uvodi na polje melodrame oslonjene na ustaljene gledalačke navike i namenjena je najširoj publici.

Sve je više srpskih filmova snimljenih sa malo i nimalo novca. „Aleksandra“ spada među njih. Da li ovi naslovi samo doprinose iluziji kvantiteta, ili donose na scenu nešto specifično i drugačije? Šta to?

Zapravo, ne postoje filmovi snimljeni sa nimalo novca. Svaki ima svoj budžet. Svojim postojanjem oni više nisu iluzija nego su deo ovdašnje filmske scene. I to onaj koji donosi inovacije u tematskom i estetskom pogledu. Iz garažnog roka, na primer, potekle su prilično različite grupe Velvet Underground i White Stripes. Tako se i svako sa svojim filmom na autohton način ugrađuje u jedinstvenu kulturnu mapu Srbije. Nedostatak pravog promišljanja o tim ostvarenjima, odnosno zanemarivanje bilo kojeg segmenta filmskog stvaralaštva čini tu mapu nejasnom i nepotpunom.

„Aleksandra“ je snimljena još krajem 2016, a premijerno prikazana na FEST-u početkom 2019. godine. Zašto smo toliko čekali da ovaj film vidimo na velikom platnu?

To se dogodilo budući da imam specifičan način rada koji podrazumeva usaglašavanje aktivnosti na završetku jednog filma i na nastanku novog. Nadam se da će se taj postupak ispostaviti kao ispravan i da će novi film biti realizovan sa manje čekanja.

Koje su tvoje ambicije sa ovim filmom? Gde vidiš „Aleksandrino“ mesto u okviru savremenog srpskog filma?

Namera je da film „Aleksandra“ stigne do što većeg broja gledalaca, kako u bioskopima tako i na televiziji, uz naravno adekvatan festivalski život. Kao svojevrsno istraživanje melodramskih formula, ovaj film je inspirisan onim što je radio Erik Romer. Dakle, „Aleksandra“ u okviru srpskog filma stvara novi prostor za bavljenje krhkim ljudskim osećanjima, nestabilnim identitetima i zanemarenim ambijentima. 

Novi film Saše Radojevića imao je svoju svetsku premijeru 26. februara 2019. godine na 47. FEST-u, u okviru programske celine „Fest predstavlja“, nakon čega je prikazan i na nizu filmskih festivala u Srbiji (Sopot, Vrnjačka Banja, Niš). „Aleksandra“ se poslednjeg dana oktobra našla na repertoaru Kombank dvorane, a planirane su i projekcije od 4. novembra u Art bioskopu „Kolarac“ i Muzeju Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. 

Đorđe Bajić