SRB ENG

U DKC-u je otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979”

05. maj 2022. | Autor: Đorđe Bajić




Večeras je, 5. maja 2022. godine, u Dvorani Kulturnog centra Beograda otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979”. Na otvaranju su govorili predstavnici Filmskog centra Srbije, direktor Gordan Matić i Miroljub Vučković iz Sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju. Program je vodio Ivan Aranđelović.

Matić je izrazio svoje zadovoljstvo što je izložba postavljena baš u Dvorani DKC-a, mestu u kome se Filmski centar Srbije uvek oseća dobrodošao, pa je zatim dodao: „Ova izložba plakata je izraz jednog vremena, razmišljanja o filmu i publici. Filmski centar Srbije baštini legat prošlih vremena i od zaborava želi da otrgne ove dizajnerski vredne artefakte.“

Miroljub Vučković je istakao: „Filmski plakat je poziv da se pogleda film, mamac koji izaziva nadražaj i potrebu da se kupi ulaznica. Tokom 70-ih u Srbiji je bilo 333 bioskopa sa 500 i nešto kino-projektora, dok je u čitavoj Jugoslaviji je bilo preko 1200 bioskopa. U tom zlatnom vremenu su nastali i ovi plakati koje ćemo videti na izložbi.“

U pogovoru dr Jovana Čekića, napisanom za katalog izložbe, između ostalog stoji: „Filmski plakat sedamdesetih nastavlja da razvija različite pristupe grafičkim rešenjima započetim u ranijem periodu. Oscilirajući između jasno ustanovljenih žanrovskih kodova koji dolaze sa Zapada i prvih obrisa masovne kulture, plakati počinju da u prvi plan stavljaju vidljivost ’poznatih’. U kulturnoj produkciji tog vremena prepoznatljivi su prvi efekti nepripadanja nijednom od hladnoratovskih blokova, čime se stvaraju uslovi za nastajanje autonomne disperzivne scene koja nastoji da bude povezana kako sa Zapadom tako i sa Istokom.“

Na izložbi su prestavljeni plakati koji su urađeni za popularne ratne spektakle, kao što su „Sutjeska“ Stipe Delića, „Užička republika“ Žike Mitrovića, „Partizanska eskadrila“ Hajrudina Krvavaca, kao plakat filma „Valter brani Sarajevo“, takođe u režiji Krvavaca, najgledanijeg jugoslovenskog filma, koji predstavlja vrhunac „jugo-vesterna“. U izboru su se našli i plakati za filmove „Crveni udar“ (Predrag Golubović), „Dvoboj za južnu prugu“ (Zdravko Velimirović), „Okupacija u 26 slika“ (Lordan Zafranović), „Izdajice i ratni zločinci“ (Stole Janković), baš kao i plakati za filmove „Nokaut“ (Boro Drašković), „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ (Dejan Karaklajić), „Čovek koga treba ubiti“ (Veljko Bulajić)…

Po Čekiću, svakako najprovokativnije rešenje donosi plakat za film „Majstor i Margarita“ Aleksandra Petrovića, dok spremnost na neočekivane eksperimente pokazuje vizuelno rešenje plakata za film „Pavle Pavlović“ Puriše Đorđevića na kome se pretapa gomila isečaka iz dnevnih novina.

„Sa sedamdesetima počinje etabliranje masovne kulture u Jugoslaviji, dok se istovremeno profilišu prve filmske, muzičke, sportske i televizijske zvezde“, ističe Čekić u svom tekstu za katalog izložbe. „Ukoliko je u početku u pitanju dominantno simbolički kapital, sa približavanjem masovne zabave medijskim standardima Zapada, počinju se jasno ocrtavati prvi obrisi  celebrity kulture. U tom trenutku nove filmske zvezde i poznati iz različitih registara masovne kulture pripremaće tlo za buduće kapitaliste ekonomije pažnje. Već tada je postalo očigledno da se novac kreće zajedno sa pažnjom i da logistika ekonomije pažnje uključuje sve veći broj masmedijskih komponenti. Danas bi se moglo reći da kretanje pažnje ne samo što anticipira kretanje novca već se može dogoditi da ga u potpunosti zameni. Za logistiku pažnje filmski plakat ostaje prisutan ne samo kao melanholična komponenta koja upućuje na same početke tehničke reprodukcije već kao nezaobilazna karika u recepciji.“

Pristupi koji kombinuju minimalni grafički postupak i lice popularnih glumaca može se uočiti na plakatima za filmove „Žuta“ (Vladimir Tadej), „Burduš“ (Mića Popović), „Paviljon 6“ (Lučijan Pintilije)… Neka rešenja donose samo crtačku bravuroznost ostajući minimalna kao što je slučaj sa „Beštijama“ (Živko Nikolić), „Derviš i smrt“ (Zdravko Velimirović) ili „Bube u glavi“ (Miša Radivojević). Na plakatima filmova „Prizivanje proleća“ (France Štiglic), „Kvar“ (Miloš Radivojević), „Bravo maestro“ (Rajko Grlić), „Pas koji je voleo vozove“ (Goran Paskaljević) ili „Nacionalna klasa“ (Goran Marković) – gde Dragan Nikolić već zadobija oreol zvezde u usponu – dominira fotografija i akcenat se stavlja na atmosferu.

Ova izložba se nadovezuje na veoma uspešnu i posećenu izložbu „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”, i na njoj je predstavljen 41 filmski plakat iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Izložba će trajati do 10. jula u Filmskoj galeriji KCB-a, odnosno u holu Dvorane Kulturnog centra. Planirano je da izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” nakon Beograda obiđe i druge gradove u Srbiji, baš kao što je bio slučaj sa izložbom „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”.

Tekst: Đorđe Bajić
Foto: Ana Karadžić i Đorđe Bajić