SRB ENG

Na snimanju filma „Liberta – Rađanje grada“ Gvozdena Đurića i Žanka Tomića

11. maj 2022. | Autor: Đorđe Bajić




Godina je 1748. Sedam godina rata dovelo je Habzburšku monarhiju na ivicu finansijske propasti i administrativnog haosa. Na krajnjem jugu carstva nalazi se mesto Šanac (današnji Novi Sad), čiji stanovnici trpe samovolju lokalnih moćnika provizora Senčija i komadanta pogranične milicije pukovnika Sekule Vitkovića. Ovo je priča o tome kako stanovnici Šanca prevazilaze verske i etničke razlike i osnivaju „Libertu“, tajno udruženje za borbu za slobodu i nezavisnu građansku upravu. Njihova borba je u početku samo pravna. Sve se to menja kada na scenu dolaze predstavnici najveće habzburške trgovačke kompanije, Kaiserliche Orientalische Kompagnie, sa radikalnim planom: da se grad pretvori u trgovačko središte za trgovinu sa celim Otomanskim carstvom. To podrazumeva prisilno preseljenje celokupnog stanovništva Šanca. Budući  da su oni pobožan i skroman svet sitnih zanatlija i bivših graničara, Šančani nemaju nikakve izglede da se tome odupru. Zato članovi „Liberte“ sklapaju savez sa odmetnicima i krijumčarima iz tog kraja koji treba da im pomognu da probiju kroz lavirinte korumpirane države kako bi stigli do habzburškog monarha – same carice Marije Terezije.  Ovo je siže filma i televizijske serije „Liberta – Rađanje grada“.

Zlatan Vidović i Stefan Vukić na snimanju filma Liberta: Rađanje grada, foto Maja Medić

Udarni deo ekipe „Liberte“ sačinjavaju reditelji i producenti Gvozden Đurić i Žanko Tomić (Tomić je i autor scenarija), izvršna produkcentkinja Nikolina Zečević, direktorka filma i serije Jelena Radenković, direktor fotografije Aleksandar Karaulić, kostimografkinja Kristina Kostić, scenograf Nenad Paranosić, maskerka Jasmina Lilić i montažer Zlatko Zlatković.

„Inicijalno je postojala radoznalost da saznam kako nešto što uzimamo zdravo za gotovo – kao što su gradovi u kojima živimo – uopšte nastaje, a potom kako nastaje građanska svest“, objašnjava scenarista, producent i reditelj Žanko Tomić. „Kada smo Gvozden i ja počeli da istražujemo po arhivama, shvatili smo da je taj deo naše istorije slabo istražen. U onome što smo našli prepoznali smo filmske motive i počeli smo da ih uklapamo u scenario. Mene je lično zaintrigiralo vreme kraja feudalizma i početka prosvetiteljstva, period kada je nauka počela da odnosi prevagu nad praznoverjem. Kant je rekao da je prosvetiteljstvo predstavljalo oslobađanje čovečanstva od nedotupavnosti koju je samo sebi nametnulo. Zbog toga je ova priča posebno danas zanimljiva, jer mi se čini da se, kao svet, ponovo predajemo nedotupavnosti i neofeudalizmu.“

Tamara Krcunović na snimanju filma Liberta: Rađanje grada, foto Maja Medić

„Nastanak grada Novog Sada je bio početni impuls“, objašnjava Tomić, „ali smo se bavili i nastankom kapitalizma i bankarstva, krajem epohe feudalizma i početkom građanske misli. Sve je to bilo uvod u Francusku buržuasku revoliciju, čiji su se ideali, nekih pola veka ranije, na miran način ostvarili na teritoriji Šanca. Naši ljudi slabo poznaju ovaj period istorije, pa smo odlučili da ga osvetlimo i približimo ovim svojim projektom. Zanimljvo je, a malo poznato, da je lično Marija Terezija kumovala imenu grada, a prvi pomen imena Novi Sad (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) datira baš iz 1748. godine u koju smo i smestili radnju naše priče.“

Reditelj i producent Gvozden Đurić razvijao je sa Žankom Tomićem ovaj projekat nekoliko godina, pa je srećan što je konačno došao trenutak da bude realizovan. „Kao rođeni Novosađani i ljudi koji žive u Novom Sadu, Žanku i meni je veoma bitno da ispričamo ovu priču, pogotovo zato što u njoj postoje i elementi koji su veoma savremeni i referišu na današnji trenutak. Iskrena i istinska multikulturalnost je u samoj srži našeg filma, a ova reč je i danas ključna, posebno kada govorimo o Novom Sadu i Vojvodini. Počeci iste te multikulturalnosti nalaze se upravo u ovom vremenu, pa nam je bilo važno, kao što je Žanko već rekao, da pokažemo kako su ljudi sa ovih prostora bili više nego sposobni da se za svoje ideale izbore na miran i nenasilan način pre više od dvesta pedeset godina.“

Ana Mandić na snimanju filma Liberta: Rađanje grada, foto Maja Medić

U priči o nastanku Novog Sada glumi veliki broj srpskih i regionalnih glumaca. „Dva glavna junaka tumače Zlatan Vidović i Stefan Vukić“, otkriva Gvozden Đurić. „Pored njih dvojice, važne uloge imaju Tamara Krcunović i Ana Mandić, kao i Davor Janjić, Aleksandar Đurica, Danijel Sič, Igor Filipović, Dušan Jakišić, Vahid Džanković, Arpad Mesaroš, Jovana Balašević… Marta Bereš tumači lik Marije Terzije. Naša odluka je da svi oni igraju na srpskom, koji služi kao zajednički univerzalni jezik, ali sa puno različitih akcenata što je još jedna odlika koja oduvek karakteriše Novi Sad i njegove stanovnike.“

Tamara Krcnunović u „Liberti“ glumi baronicu Sizendorf, ženu opasnih namera koja nakon zagonetne smrti muža dospeva na čelo najveće trgovačke kompanije u carevini i „baca oko“ na mali Šanac. „Bilo mi je veoma zanimljivo da glumim ženu koja ne preza ni od čega. Kao inspiraciju sam koristila stvarne osobe, čak i neke naše savremenice i žene koje lično poznajem, ali i likove iz filmova koje volim. Tokom snimanja sam nosila specijalnu zubnu protezu. Želela sam da lik koji tumačim ima govornu manu i da time okrnjim tu njenu savršenost u izgledu, frizuri, toaleti. Taj baroničin specifični govor se lepo uklapio u divnu i bogatu audio-paletu različitih akcenata koji se mogu čuti u filmu.“

Na snimanju filma Liberta: Rađanje grada, foto Maja Medić

Film se paraleno snima i montira što, po Đurićevim rečima, znatno ubrzava i olakšava rad. „Prisustvo montažera Zlatka Zlatkovića na setu je dragoceno“, kaže reditelj. Planirano je da film „Liberta – Rađanje grada“ bude premijerno prikazan tokom leta, u sklopu promocije Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, a na jesen će, ako sve bude išlo po planu, ući u redovnu bioskopsku distribuciju u Srbiji, dok prikazivanje TV serije kreće krajem godine.

Teskt: Đorđe Bajić
Foto: Maja Medić