Nakon svetske premijere u Lokarnu, i gostovanja u Torontu, Palm Springsu, Sarajevu i na brojnim drugim festivalima, film Slatki snovi, koji tematizuje holandsku kolonijalnu prošlost u Indoneziju, nedavno je prikazan na 29. Festivalu autorskog filma u Beogradu. Ena Sendijarević, rediteljka i scenaristkinja bosanskohercegovačkog porekla sa holandskom adresom govori o Slatkim snovima, patrijarhatu, feminizmu, kolonijalizmu i migracijama.
„Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava film je i kako se odupreti njegovom svođenju na biznis, na industriju repliciranja profitabilnih modela i matrica koji su politički korektni i isključivo u funkciji obrta kapitala, ili kako u sveopštem neoliberalnom ludilu spojiti nešto novo, kreativno i različito sa profitom“ u razgovoru za Filmoskopiju kaže teoretičarka umetnosti Maja Stanković.
„Smatram da metoda rada mora da bude prilagođena onome što želiš da snimaš. Lost Country nije politički angažovan film. To je film koji posmatra politiku, i posmatra je kao zanat“, kaže reditelj i scenarista Vladimir Perišić za Filmoskopiju.
„Svi filmovi koji su mi važni, a ima ih na hiljade, jesu videli nešto. Filmovi umiru kada izgube osećaj za svet i ljude“, kaže za Filmoskopiju istaknuti nemački reditelj i scenarista Kristijan Pecold.
Sa rediteljem smo razgovarali o temama koje ga zaokupljaju na umetničkom planu, o festivalima, autorskoj slobodi, mejnstrimu i margini. Na uvid pružamo crtice iz razgovora koji bi, kako Đorđević u šali primećuje, dat u celosti, obimom pre priličio monografiji.
„Čini se da je srpski film proteklih godina ipak u uzlazu. Volimo da istaknemo da su debitantski filmovi najveća snaga novog srpskog filma. Većina naših omiljenih filmova nastalih od 2000. do danas su debitantski. Tu ima zaista sjajnih ostvarenja“, kažu Đorđe Bajić i Zoran Janković, autori dva „Kritička vodiča kroz srpski film“.
„Miloš Forman je jedan od prvih reditelja za čiji sam rad počeo da se zanimam, još od filmova koje je snimao u Čehoslovačkoj. Milošu sam zahvalan što me je pozvao da igram lik koji nije hipik. Za mene je to bio film o svim mladim ljudima, bez obzira na politička opredeljenja, veru i boju kože“, za Filmoskopiju kaže Džon Sevidž, zvezda filmova „Kosa“ i „Lovac na jelene“.
„Reditelj treba da bude doušnik, da zapisuje istoriju i pruži otpor. To je upravo ono što prikazujemo u filmu: ljude koji pružaju otpor. Smatramo da je to danas veoma važno.“
Rediteljka Dragana Jovanović koristi film kao instrument kojim rasvetljuje domene kolektivnog i individualnog nesvesnog, nudeći nove okvire za njihovo tumačenje. Sa autorkom smo razgovarali o njenom dugometražnom dokumentarcu „Aurorin san“.
Sa filmološkinjom Petrom Belc Krnjaić razgovarali smo o širenju i preispitivanju granica umetnosti, nasleđu jugoslovenskog eksperimentalnog filma, „nenadmašenim“ autorkama i drugim temama.
„Mala mesta su pogodna za stilizaciju, jer su mikrokosmos za sebe i funkcionišu po nekim svojim pravilima koja ne važe nigde drugde.“
O vizuelnom pristupu Indigo kristalu razgovarali smo sa dvojicom direktora fotografije – Vladimirom Milivojevićem Bugijem i Vladimirom Đurićem.