Koliko već danas na lokacijama Kineske četvrti i Limanskog parka otpočinje novo izdanja prošle godine redefinisanog festivala Cinema City, koji će se na narečenim lokacijama odigravati od 25. juna do 2. jula. Upravo tim povodom porazgovarali smo sa Milanom Stojanovićem, direktorom programa, koji će nam pojasniti suštinu, specifičnost i profil ovogodišnjeg izdanja Cinema City-ja.
S kojim ambicijama i strepnjama očekujete ovogodišnje izdanje Cinema Cityja?
Imajući u vidu da je prošlogodišnje izdanje festivala bilo super-ambiciozno, kako u programskom, tako i u produkcionom smislu, kao i činjenicu da je festivalu Cinema City iz nekog razloga uskraćena podrška Ministarstva kulture i informisanja, ambicija nam je da ponovimo prošlogodišnji uspeh i ostanemo na visokom umetničkom i organizacionom nivou koje smo tada postigli. Kako smo u velikoj meri oslonjeni na open air lokacije, uvek gledamo u nebo i može se reći da nam je najveća strepnja vezana za vremensku prognozu, ali festival je smešten u „vimbldonsku“ nedelju, kada bi trebalo da je najmanje kiše, pa očekujemo da će nas i ove godine poslužiti lepo vreme.
Da li ste zadovoljni prvim ishodima prošlogodišnjeg zaokreta u kursu i žiži festivala?
Apsolutno. Sužavanje fokusa festivala na debitantski film i osvajanje industrijskog kvarta Kineske četvrti i Limanskog parka, a naročito kombinacija programskog i prostornog koncepta su se pokazali kao pun pogodak. Publika festivala Cinema City je već godinama verna, ali i veoma zahtevna i željna iznenađenja, a utisak je da smo u ovom zaokretu ispunili njen apetit, ali i animirali i generisali novu, mladu generaciju publike. Takođe, utisak je da su gosti festivala, a naročito autori filmova bili zadovoljni lokacijama i uslovima u kojima su predstavljeni filmovi, što nam je posebno važno jer uvek imamo na umu koliko truda i ljubavi je uloženo u svaki film.
A da li se, budući da u nacionalnoj selekciji zavisite od filmske berbe u prethodnih dvanaest meseci, taj novi fokus na prvi i drugi film pokazao kao u neku ruku i ograničavajući faktor?
Iako je u početku postojala takva briga, ispostavilo se da debitantskih filmova (u širem smislu, prvi i drugi film) nije malo u toku godine, a kada se u obzir uzme da naš koncept spaja igrani i dokumentarni film u istu selekciju, broj filmova se redovno kreće između deset i petnaest. Kako u procesu finansiranja, tako i u fazi promocije – debitantski film zahteva poseban tretman i podršku kako bi zaživeo kod publike i dok se u programima drugih festivala debitantski filmovi često „izgube“, na festivalu Cinema City su predstavljeni na glavnim lokacijama i u udarnim terminima. Najviše prija to što zaoštravanje fokusa nije došlo kao nekakva konstrukcija, već smo pogledavši unazad shvatili da su u sedam prethodnih izdanja čak pet puta glavnu nagradu odnosili debitanti i da je festival Cinema City, kroz različite programe (Up To 10.000 Bucks, Cinema: Now, Cinema City Campus) uvek imao poseban tretman prema dolazećim autorima.
Koje celine prepoznajete kao udarne specifičnosti Cinema Cityja u odnosu na ostatak filmsko-festivalske ponude u Srbiji?
Mislim da je ključni faktor posebnost i raznovrsnost u filmskom ukusu naših selektora. Fresh Danube Films je selekcija art-house filmova vrhunskog kvaliteta koji potiču iz zemalja dunavskog sliva i koju pažljivo uređuje selektor Vladan Petković. U pitanju su zahtevni, ali komunikativni filmovi, a u ovogodišnjoj selekciji bih izdvojio dokumentarni film Evropa, s ljubavlju (Europe, She Loves) koji je svetsku premijeru imao zimus na festivalu u Berlinu. Filmove u sekciji 360° bira Petar Protić čiji ukus publika sada već vrlo dobro zna i prati sa velikim poverenjem. U ovoj selekciji snažni i provokativni debitantski filmovi dolaze iz svih delova sveta, iz programa najznačajnijih svetskih festivala, ali i sa zadnjih strana kataloga manjih festivala, gde ih može pronaći samo posvećen entuzijast. Izdvojio bih britansku komediju Gori gori gori (Burn Burn Burn) i dobitnika FIPRESCI nagrade u Berlinu, švajcarski film Alojz (Aloys). Za kraj, najstarija, a možda i najprepoznatljivija selekcija festivala je Up To 10.000 Bucks, koja svake godine predstavlja preko trideset igranih, dokumentarnih, animiranih i eksperimentalnih filmova koji nose jasnu poruku da dobra ideja nema cenu i da prevazilazi ograničenja formata i budžeta. Ovu selekciju drugu godinu za redom uređuje selektor Miloš Pušić.
U čemu bi bila glavna osobenost ovoletnjeg izdanja Cinema Cityja?
Festival će biti otvoren sjajnim izraelskim filmom Sedmica i jedan dan, koji je bio jedan od favorita publike u selekciji Nedelja kritike na nedavno završenom festivalu u Kanu. U okviru selekcije Nacionalna klasa, čak osam domaćih filmova, uključujući filmove Otvorena Momira Miloševića i Dubina dva Ognjena Glavonića, imaće svoju novosadsku premijeru, a film Inkarnacija Filipa Kovačevića će imati svoju svetsku premijeru na festivalu Cinema City. Ove godine ćemo napraviti jedan izuzetak od pravila, odnosno fokusa na debitantski film, i festival ćemo 02. jula zatvoriti domaćom premijerom filma Dnevnik mašinovođe, scenariste i reditelja Miloša Radovića, po ideji Marka Glušca, sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi. Ovaj dugo očekivani film će samo nekoliko dana ranije imati svoju svetsku premijeru na festivalu u Moskvi, pa se radujemo što ćemo i na ovaj način obradovati novosadsku publiku.
Postoje li neki krpuniji planovi za dodatne promene i remiks festivala u godinama koje nam slede?
U narednoj godini ćemo se dodatno posvetiti istraživanju novih tendencija i tehnologija u svetskoj kinematografiji i pokušati da unapredimo i proširimo već veoma moderan pristup promociji i prikazivanju filmova i drugih audiovizuelnih sadržaja. Takođe, u skladu sa finansijskim mogućnostima, planiramo nastavak rada edukativnog programa Cinema City Campus koji je imao velikog efekta u svojim izdanjima 2013. i 2014. godine.
Razgovarao: Zoran Janković