SRB ENG

ČITAJUĆI HANDKEA

23. mart 2022. | Autor: Iva Leković



NASLOV FILMA: Čekajući Handkea
 
 SCENARIO I REŽIJA: Goran Radovanović
 
 TRAJANJE: 74'
 
 ZEMLJA: Srbija
 
 GODINA: 2021.

 

jer nije li bila činjenica da je vlasnik svoju Moravsku noć ne samo opremio prevelikom zastavom neke odavno potonule ili izvetrele zemlje, nego je čitav brod, odozdo do gore, sve do odžaka, i po
horizontali, obojio zloslutnim bojama, nešto drugačije od neke, u svakom slučaju, u određenom trenutku opasne provokacije? Kao „enklavu“ je On hteo da vidi svoj brod, kao samoproklamovanu eksteritorijalnost? Nije hteo da prizna da u ono vreme odavno nije više smelo da bude enklava? Da je tako nešto, a sa njime svako „enklavsko mišljenje“, bilo neprihvatljivo?

Peter Handke, „Moravska noć“

Od pukog ponavljanja ka spasonosnom ponavljanju: to jest radost  ponavljanja  postaje  moguća  tek  kada  si, pošavši  u neizvesnosnost, bespomoćan.

Peter Handke, „Fantazije ponavljanja“

 

Dokumentarni film „Čekajući HandkeaGorana Radovanovića, premijerno prikazan pred beogradskom publikom na ovogodišnjem 50. FEST-u (Međunarodni filmski festival u Beogradu), tematizuje nastojanje vinogradara iz Velike Hoče da se podigne spomenik piscu Peteru Handkeu. Već smo spominjali Radovanovićev prethodni igrani film „Enklava” (2015) čija radnja se odvija u okviru istih prostornih koordinata, i može se reći da je ovaj film nastavak pripovedanja  o enklavi, u drugom rodovskom kontekstu i izmenjenoj narativnoj matrici.

Narativ filma počinje radijskim obaveštenjem o dobitniku Nobelove nagrade za 2019. godinu, datom kao okvirnom vremenskom trenutku početka ’pohoda’ glavnog junaka. Naslovni junak, Petar Handke, u filmu se pojavljuje poput Godoa, sadržeći i one epitete svojstvene jednoj od interpretacija Beketovog naslovnog junaka[1]. Po svemu sudeći, Handke je u Velikoj Hoči sveprisutan, blagodaran, ne onaj kome se mole, ali izgleda jeste onaj za koga se mole, kome se zahvaljuju i sa kojim se nadaju da će se ponovo susresti. Njegovo prisustvo je vidno kroz novinske isečke koji stoje okačeni na zidovima kao izraz vrlo lično shvaćenog ponosa meštana, fotografije u vinariji nastale prilikom piščevog boravka u datom mestu, kao i obrazovnom sistemu gde vidimo da Handke služi kao zalog istine onih koji su skrajnuti sa koloseka istorije, granica države/a i koji su zarobljeni na periferiji pravde.

Dve pripovedne linije koje se izdvajaju odnose se na, s jedne strane, priču o nastojanju da se podigne spomenik književniku koji je sav prihod od dobijene nagrade ostavio ovom mestu, a s druge, na priču o samoj Velikoj Hoči, za koju smatraju da predstavlja Handkeov univerzum bola. Narativna struktura filma hronološki je definisana intertitlovima, koji film dele u skladu sa godišnjim dobima, a ispunjavanjem godišnjeg kruga od jeseni do leta, ukazuju na cikličnost procesa i repetitvnost[2] predstavljenog hronotopa. Samo nastojanje glavnog junaka vizuelno i metaforično je najbolje izraženo motivom guranja bureta, koji na faktografskom planu prikazuje profesiju vinogradara, dok na simboličnom aludira na mit o Sizifu, i to onom Kamijevom, svesnom svoje apsurdne sudbine, koga moramo zamisliti srećnim. Mitološke asocijacije dozvoljavaju nam da povučemo paralelu između Handkea i motiva traganja za smislom, odakle naslućujemo da Handkeova figura (ne nužno i delo) upravo to nudi junacima filma. Iz telefonskih dijaloga i predanja vidimo da je odnos koji meštani imaju spram ovog književnika zasnovan ne toliko na valorizaciji njegovog opusa, već na neposrednijem, ljudskom iskustvu koje dele sa njim.

Film se sastoji od upečatljivih, pretežno statičnih kadrova (Milorad Glušica, direktor fotografije), sa krupnim planovima nastalim u enterijeru i širokim planovima eksterijera koji otkrivaju mediteranski ambijent Kosova, sa kaldrmama, kamenim kućama i vinovim lozama. U tom geografskom sklopu, težište kamere stavljeno je na predstavu crkve, koja opstaje kao koordinatna tačka identiteta na prostoru u kom je stalo i vreme i ljudi. Reprezentacija bilo kakve drugosti, u filmu je data tek posredno i to na dva načina, kroz zvučnu sliku i porušene grobove. Na zvučnom planu (dizajn zvuka – Aleksandar Protić), pronalazimo višejezične radijske zapise, a kroz film se provlači i smenjivanje islamske i pravoslavne molitve (s tim da u slučaju pravoslavnog obreda imamo i vizuelni prikaz), u jednom, rekli bismo, harmoničnom dijalogu, koji je u suprotnosti sa fenomenom enklave i prizorima nedavno uništenih grobova. Ovi potonji kadrovi unose potresnu dinamiku u repetitivan narativni tok, i zajedno sa frontalnim snimcima sveštenika, majke koja pokazuje sliku svog mrtvog sina, (p)ostavljaju otvoreno pitanje o nerazjašnjenim zločinima.

Struktura Radovanovićevog filma oslanja se, u izvesnoj meri i reprodukuje, strukturu njegovog dokumentarca „Con Fidel pase lo que pase“ (2012) – čije konstruktivne oslonce čine intertitlovi, monološki iskazi i muzičke numere koje funkcionišu kao horus, glas naroda. Osim kao odraz jednog autorskog rukopisa, tu pronalazimo analogiju i na simboličkom nivou, u skladu sa kojim Kubu možemo da posmatramo kao enklavu, ne u doslovnom smislu te reči, ali kao jedno usamljeno ostrvo, enklavu socijalizma u kapitalističkom okruženju – što sve govori i o određenom tematskom fokusu autora.

„Čekajući Handkea“ je dokumentarac jasne koncepcije, u kom naracija proizilazi iz upotrebe etnografski deskriptivnog mise-en-scene-a, preovlađujuće monohromnih, savršeno proporcionalnih kompozicionih celina. Njegova politička dimenzija otkriva se kroz odabir teme u čijoj srži se nalazi pitanje savremenog političkog paradoksa, koji otkriva apsurd kao jedno od svojstava svog delovanja.

 

 

[1] org. Godot – God-ot – od engleskog God = Bog.

[2] Motiv ponavljanja/ repetitivnosti, repeticije/ možda nesvesno, ali gradi intertekstualnu sponu sa istoimenim Handkeovim delom iz kog je preuzet citat s početka teksta.

Svi tekstovi odražavaju isključivo stavove autora i ne predstavljaju stavove Filmskog centra Srbije, kao ni NFC Filmarta. Filmski centar Srbije i NFC Filmart se odriču odgovornosti za sve upotrebe informacija koje su u njima sadržane.