Mladi Filip Kovačević je pre dve godine skrenuo pažnju svojim samoniklim a efektnim celovečernjim igranim prvencem, filmom „Inkarnacija“, a nedavno se našao i među pobednicima konkursa Filmskog centra Srbije u kategoriji za sufinansiranja razvoja scenarija za novi mu film. A njemu omiljeni domaći film je…
– Neprijatelj (2011) Dejana Zečevića je film čija premijera mi je ostala u lepom sećanju, kao i premijera filma Technotise: Edit i ja (2009) dve godine ranije, jer su u pitanju dva filma koji mi prvi padaju na pamet kao projekti koji su se u skorijoj domaćoj kinematografiji istakli svojim high-concept premisama. Iako Neprijatelj naizgled deluje kao tipičniji „domaći film“, činjenica da je postavljen neposredno nakon rata u Bosni sklanja fokus sa standardnih tema koje ova postavka evocira i baca akcenat na mnogo dublju problematiku koja se bavi fenomenom rata i zla u svetu, personifikovanog kroz enigmatičnog lika kojeg srpski vojnici pronalaze zazidanog u napuštenoj vojnoj bazi kojeg maestralno tumači Tihomir Stanić. Scenario odlično klacka između psihološke drame i nadrealnog trilera, tako da se tokom celog filma pitamo da li vojnici koji su pronašli zazidanog čoveka postepeno gube razum ili je on zaista otelotvorenje neke demonske sile, možda i đavola lično. Ansambl ostalih uloga takođe je odlično izveden, tako da svaki od likova ima drugačije tumačenje porekla i pojave centralnog enigmatičnog lika, što postiže mnogo jači efekat nego eksplicitno definisanje njegovog identiteta. Precizna dramaturgija i režija koja postepeno zateže tenziju dovode do efikasnog klimaksa, koji mi je na prvi pogled delovao kao da je mogao još malo da „sazri“, ali nakon drugog gledanja mi je postalo jasno da je ovakva neodređenost kraja bila neizbežna, kao i da je takozvani dvosmisleni kraj (ambiguous ending) jedan od najtežih za izvesti na scenarističko-rediteljskom planu. U određenim trenucima film zaista odiše misaonom težinom i mislim da predstavlja jedan od najinteresatnijih trilera koji su napravljeni na našim prostorima u poslednje vreme. Naglasio bih još i da su kamera i montaža vrlo kvalitetni aspekti Neprijatelja koji potcrtavaju jačinu njegovih ideja i mistične atmosfere, kao i da je zvanični trejler, po mom mišljenju, natprosečno dobro napravljen. Čini mi se da je Neprijatelj mogao da ima veću gledanost s obzirom na odabir glumaca i ekipe, tako da sam odlučio da ga spomenem u ovoj rubrici u slučaju da ga neko možda nije pogledao, a deli moj entuzijazam prema filmovima dubokih ideja sa high-concept premisama, koje i kakve bih voleo češće da viđam na domaćem filmu.
Zoran Janković