Nekoliko godina nakon uspešnog dokumentarno-igranog filma Žućko: Priča o Radivoju Koraću, reditelj Gordan Matić vraća se ovoj formi; uveliko teče rad na serijalu Mitski junaci srpske prošlosti, koji nastaje u izvršnoj produkciji Contrast Sudija a za programske potrebe RTS-a. Više, naravno, sam Gordan Matić u razgovoru pred vama.
Predstavite nam Mitske junake srpske prošlosti u idejnom i faktografskom smislu…
Ideja je da se u deset polučasovnih epizoda ispriča deset biografija srpskih srednjevekovnih junaka u igrano-dokumentarnoj strukturi, sa dosta ilustracija kako grafičkih, digitalnih tako i kostimiranih igranih. Među junacima koje ćemo pokušati da predstavimo nalaze se: Marko Kraljević, Car Dušan, Zmaj Ognjeni Vuk, Mrnjavčevići, Lazar Hrebeljanović, Miloš Obilić, Vuk Branković, Stefan Lazarević, Đurađ Branković, Jelena Lazarević Balšić… Nadamo se da će nam ovaj serijal otvoriti vrata i za priče novog serijala, poput Stefana Dečanskog, Banović Strahinje, Kralja Milutina…
Koliko se odmaklo sa realizacijom i kada bismo mogli da očekujemo samo emitovanje?
Prva epizoda (Zmaj Ognjeni Vuk) je gotova i sa malim korekcijama biće uskoro potpuno spremna za emitovanje. Tri epizode (Car Dušan, Kraljević Marko, Mrnjavčevići) koje trenutno izvršno realizujemo u potpunosti su snimljene do 10. februara, kada smo i otpočeli snimanje nove tri epizode (Lazar Hrebeljanović, Vuk Branković, Miloš Obilić). Oko polovine marta započećemo snimanje i poslednje tri epizode – nadamo se prvog serijala. Mislim da se RTS predaju prve četiri epizode polovinom marta, zatim tri sredinom aprila i poslednje tri sredinom maja. Ne znam tačno kada će RTS uvrstiti ovaj serijal u svoju programsku šemu. Kažem, nadamo se svi da će RTS biti zainteresovan i za nastavak serijala, jer ima zaista još dosta junaka sa ovih prostora koji su zaslužili da se njihove životne priče vide na našoj televiziji. Sa druge strane, čudi me nezainteresovanost pa čak i odbojan stav nekih naših institucija i ustanova kulture kojima smo se obratili za saradnju i pomoć. To je zaista začuđujuće da ljudi koji vode i odlučuju u tim ustanovama i primaju platu od poreskih obveznika ne žele tim istim obveznicima tj. gledaocima da pokažu nešto što nosi epitet nacionalnog blaga. Nadam se da će uspešnost ovog serijala promeniti i njihov odnos i da će gledaoci u narednim epizodama i ciklusima moći da vide sve što imaju naši nacionalni muzeji i galerije.
Kako je došlo do saradnje sa kućom Contrast Studio?
Slučajno. U stvari za sve je „kriv“ Peđa Jočić sa kojim povremeno igram tenis i koji me je na tim našim teniskim duelima skoro dva meseca nagovarao da uradimo jedan kratkometražni film koji će se događati na prostoru rezervata Obedska bara. Konačno, kada sam se fokusirao na temu tog prostora predložio sam dve ideje. Prva je bio šaljivi nature dokumentarac o životinjskom svetu u ovoj lepoj oazi prirode, ali ispričanu kroz naraciju dabra koji dolazi iz Nemačke kako bi sa još dvadesetak svojih drugara ponovo nastanio ove prostore, jer smo mi dabrove istrebili krajem 1960-ih. Druga ideja se javila nakon obilaska zapuštenih temelja nekadašnjeg zamka srpskog srednjevekovnog junaka Vuka Grgurovića Brankovića, poznatijeg i po svom mitološkom imenu Zmaj Ognjeni Vuk – bila je to priča o njegovom životu kako istorijskom tako i mitološkom. Kontrast se opredelio za ovu drugu ideju i napravili smo polučasovni film u kojem imamo naratora, igra ga Vlada Aleksić, koji istražuje život ovog zmajevitog junaka kroz razgovore sa ekspertima. Nakon što je film bio gotov predložio sam producentima Jeleni Bajić Jočić i Peđi Jočiću da konkurišemo kod RTS sa predlogom za još 11 epizoda serijala, a da nam Zmaj Ognjeni Vuk posluži kao pilot. Njima se to dopalo, napisali smo projekat konkurisali i… dobili priliku da radimo još devet epizoda.
Šta je to u srpskoj prošlost što je čini tako neprolazno filmičnom?
Pre svega istorija, naročito ona dalja nije ništa drugo do naša predstava o istoriji. Ta predstava o istoriji se stalno poboljšava tj. naginje ka mitologiji i legendi. U našoj prošlosti je tako malo bitnih podataka zaista zapisano, ili sačuvano, da je u mnogim momentima preovladala „pripovedačka istoriografija“. Sa jedne strane to je divno jer pruža nepresušna nadahnuća prepravki, ali sa druge strane mi o mnogim bitnim momentima naše istorije i srednjovekovnih junaka ne znamo prave „istine“. Iskreno nije mi poznato da se neko skoro bavio našim srednjim vekom ozbiljno u formi istraživačko edukativnog televizijskog narativa. Na žalost mlade generacije danas znaju daleko više o Kralju Arturu ili Robin Hudu, nego o Kraljeviću Marku ili Caru Dušanu. Pokušaćemo da ovim serijalom to promenimo. Uostalom, pokušaćemo da motivišemo pojedince i institucije koje treba da se bavi ovim pitanjima, da se bavimo našom istorijom, mitologijom kako god da ona izgleda. To je jedna od oblasti koja ima veliki potencijal da zainteresuje i gledalište van naše zemlje.
Da li je dokumentrano-igrano ruho u ovom slučaju bilo ciljani autorski izbor ili, pak, iznuđeno rešenje?
Naravno da bih više voleo da smo snimali čisto igranu strukturu. Ipak u postavljenim uslovima ovo je najpraktičnije rešenje, a i estetski je savremeno. Gledaoci kojima je namenjeno su konzumenti Historija ili Nacionalne geografije gde je ova forma postala prihvaćena očekivana u tretiranju istorijskih tema.
Na čemu još radite, da li možemo da očekujemo i Vaš debi na polju striktno igranog filma, imate li planova na tom polju?
Ima dosta toga. Različitih formi i žanrova… Od istorijskih tema trenutno, osim ovog projekta koji je u izvršnoj realizaciji, pripremam projekat Pucnji u Marseju sa temom atentata na Kralja Aleksandra 1934. godine. Priča koja nikada nije ispričana do kraja, a veoma je dramatična, donekle još uvek mistična a samim tim i filmična. Od istorijskih priča tu je naravno i serijal koji je zamišljen prvobitno kao filmska trilogija pod nazivom Mostovi i obale Ive Andrića, koji je zapravo hronika XX veka na ovim prostorima. Tu je materijal za 16 jednočasovnih epizoda od kojih je spremno prvih šest. Ova priča nam otkriva mnoge malo poznate detalje o velikom piscu i ljudima koje je poznavao poput Gavrila Principa, Miroslava Krleže, Ljubomira Stojadinovića, Kralja Aleksandra, Hitlera, Tita… Scenaristički su spremna i tri kratkometražna filma Na uskom koloseku, Gađenje i Geometar i Julka, a takođe i dva celovečernja sa kojima producenti pokušavaju da dođu do sredstava za realizaciju. Obe su komedije. Prva o maloj firmi koja se bavi dostavom mopedima po Beogradu (Raznosači), a duga je priča o junaku koji se plaši da leti, ali je prinuđen da prvi put sedne u avion. Nakon dugog odlaganja avion poleti… ali se ubrzo i sruši, a glavni junak veruje da je preživeo… Nadam se da ćemo ove godine najzad ući u realizaciju jednog od ovih čisto igranih struktura… Sad je sve u rukama producenata i komisije Filmskog centra Srbije. Ja sam spreman!
Razgovarao: Zoran Janković