SRB ENG

Kritika: „Dok su oni leteli na Mesec“ (kratki igrani film, 2015)

06. маја 2016. | Autor: Đorđe Bajić


Među najzanimljivije kratke filmove nastale u Srbiji tokom proteklih par godina, svakako treba uvrstiti i debitantsku režiju Boriše Simovića. Njegov film Dok su oni leteli na Mesec krase zanimljiv scenario, dopadljiv retro štimung i upečatljive uloge dvoje glavnih glumaca, Jelene Đokić i Tihomira Stanića. Uz to, film u vizuelnom smislu predstavlja pun pogodak i dokaz je da kratki filmovi u produkcionom pogledu mogu parirati dugometražnim, čak ih u pojedinim kreativnim aspektima i nadmašiti. Radnja ovog dvadesetominutnog ostvarenja smeštena je u Beograd, 20. jula 1969. godine. Dok Apolo 11 kruži svemirom u potrazi sa pogodnim mestom za istorijsko spuštanje na Mesec, dvoje ljudi, muškarac i žena, kolege koje se poznaju samo iz viđenja, slučajno se sreću u opustelom restoranu. Umesto da ispred televizijskog ili radio prijemnika prate prenos događaja koji pomera granicu ljudskog postignuća i bitisanja, On i Ona polako, uz piće, upoznaju jedno drugo. Razgovor nastavljaju u njegovom stanu, a rasplamsavanje snažne uzajamne privlačnosti dato je u paralelizmu sa istorijskim prizorima iz svemira.

Dok su oni leteli na Mesec

Poster za film Dok su oni leteli na Mesec.

Film Boriše Simovića zasnovan je na istoimenoj priči Svetozara Vlajkovića, pisca i scenariste koji je poklonicima domaćeg filma pre svega poznat kao čest saradnik Miloša Miše Radivojevića (zajedno su napisali scenarije za filmove Kvar, Čavka, Kako su me ukrali Nemci…). Priča Dok su oni leteli na Mesec je može pronaći u njegovoj zbirci Dobar provod iz 1984. godine, a scenarista/reditelj Simović je mudro i sasvim prikladno odabrao kratku proznu formu kao osnovu za svoj kratki film. Muško-ženski odnos je i u priči i u filmu smešten u širi istorijski okvir. Uz svemirsku misiju koja se događa istovremeno kada i zbližavanje glavnih junaka, važna dramaturška komponenta je posleratna i postšezdesetosmaška paranoja. Glavni junak isprava u svemu vidi pretnju – dolazak lepe žene u njemu budi podozrenje, strah da je ona cinkaroš, neko ko je poslat da špijunira, da nanese zlo. Vremenom, njegova skepsa polako bledi, on se prepušta i dozvoljava sebi da voli. Koliko je spuštanje na Mesec važan događaj u svetskim okvirima, toliko je za junake filma bitno što su se konačno istinski upoznali i spoznali jedno drugo. Dok su oni leteli na Mesec donosi dirljiv trenutak ukradene sreće u policijskom svetu. Da parafraziram američkog kosmonauta Nila Armstronga –  to što se dogodilo između njih dvoje tog popodneva i večeri bio je mali korak za čovečanstvo, ali veliki za jednog muškarca i jednu ženu.

Pre nego što se latio režije, Boriša Simović je bio zadužen za vizuelne efekte na brojnim domaćim serijama i filmovima. Fascinacija kompjuterskim efektima se vidi i u njegovom prvom kratkom filmu. Srećom, ti efekti su u potpunosti podređeni priči. Svemirske scene su dobro urađene, poseduju potrebnu ubedljivost, a CGI je, doduše u manjoj meri, korišćeni i u oživljavanju Beograda od pre gotovo pedeset godina. Neosporno, Dok su oni leteli na Mesec poseduje zavidnu vizuelnu ispoliranost. Direktor fotografije Pablo Ferro, scenograf Srđan Nedeljković i kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo svakako su doprineli da Simovićeva vizija dobije na slojevitosti i ubedljivosti. Oživljavanje epohe je uređeno sa pažnjom koja obično nije svojstvena kratkim filmovima, pazilo se na svaki detalj. Korišćen je i materijal iz arhive Radio televizije Srbije, prenos spuštanja na Mesec, tako da se u filmu može čuti glas Milivoja Jugina (1925-2013), poznatog vazduhoplovnog inženjera i astronautičara. Sve to filmu daje lepu i potrebnu notu autentičnosti. Dok su oni leteli na Mesec je tokom 2015. godine prikazan na velikom broju inostranih i domaćih festivala na kojima je osvojio nekoliko nagrada.

Dok su oni leteli na Mesec

Galerija:

Režija: Boriša Simović
Scenario: Boriša Simović, po priči Svetozara Vlajkovića
Direktor fotografije: Pablo Ferro
Montaža: Snežana Ivanović, Aleksandar Šubarić
Uloge: Tihomir Stanić, Jelena Đokić, Radojko Špica, Jelica Brestovac
Producenti: Boriša Simović, Igor Vranjković
Trajanje: 21 minut
Format: DCP
Zemlja porekla: Srbija
Žanr: romansa, drama
Inostrani naziv: While They Were Flying to the Moon
Premijera: 15. januar 2015. godine

Popkulturno nasleđe: Dok su oni leteli na Mesec

Popkulturno nasleđe šezdesetih u filmu Dok su oni leteli na Mesec.

 Festivali i nagrade:

  1. Ploiesti Internacional Film Festival, Rumunija – Najbolja režija, Nagrada publike
  2. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Srbija
  3. Short Shorts Film Festival & Asia, Japan
  4. Golden Apricot, Yerevan Internacional Film Festival, Jermenija
  5. Hollyshorts Film Festival, SAD – Najbolji strani film
  6. Monterrey Internacional Film Festival, Mexico
  7. Shorts Mexico, Mexico City
  8. Kraljevski Filmski Festival, Srbija – Specijalna nagrada žirija
  9. THESS, Internacional Short Film Festival, Grčka
  10. Internacional Short Film Festival of Cyprus, Grčka
  11. Jahorina Film Festival, Pale, BiH – Grand Prix
  12. Let’s Cee Film Festival, Austrija
On i Ona: Dok su oni leteli na Mesec

On i Ona: Dok su oni leteli na Mesec.

Đorđe Bajić

Svi tekstovi odražavaju isključivo stavove autora i ne predstavljaju stavove Filmskog centra Srbije, a Filmski centar Srbije se odriče odgovornosti za sve upotrebe informacija koje su u njima sadržane.