SRB ENG

Kritika: „Flafi“ (kratki film, 2016)

12. сеп 2016 | Autor: Đorđe Bajić





Početkom avgusta je obelodanjeno da će film Flafi u režiji Li Filipovski, imati svoju svetsku premijeru na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, i to u okviru selekcije Short Cuts u kojoj će se za nagradu takmičiti četrdeset i četiri naslova iz čitavog sveta. Danas, 12. septembra 2016. godine, biće održana svetska premijera ovog kratkog filma. Pročitajte prvu kritiku.

flafi-poster

Flafi (na engleskom: Fluffy) je srpsko-kanadska koprodukcija u kojoj glavne uloge tumače Tamara Krcunović, Srđan Miletić i devojčica Helena Jakovljević, dok se u epizodnim ulogama pojavljuju Feđa Stojanović, Ljiljana Stjepanović, Slaven Došlo, Katarina Marković, Slaviša Čurović i Nikola Radulović. Film prati sudbinu tročlane srpske porodice koja samo što se nije odselila u Kanadu, ali čiji planovi bivaju dovedeni u pitanje kada se na vratima njihovog malog stana pojavi ogromni meda koga je desetogodišnja Ljubica osvojila u nagradnoj igri.

Milica „Li“ Filipovski je rođena u Nišu, a odrasla u Niškoj Banji. Kada joj je bilo devet godina, sa porodicom se preselila u Stokholm, a 2003. u Toronto. Režiju je upisala na kanadskom Univerzitetu Rajerson, da bi na drugoj godini studija prešla na FAMU, čuvenu Akademiju umetnosti u Pragu koji su pohađali istaknuti srpski reditelji Srđan Karanović, Goran Marković, Goran Paskaljević i Emir Kusturica. Nakon diplomiranja, živi na relaciji Beograd-Toronto. Flafi je njen treći kratki film. U Pragu je režirala jedanaestominutnu studentsku vežbu Hairdresser on Fire (2009), inspirisanu Morisijevom istoimenom pesmom i francuskim novim talasom, film u kome sve vrca od mladalačke energije. Njen sledeći film, devetnaestominutna ljubavna komedija Tulip, Teksas i mi (Tulip, Texas and Us, 2011), snimljen je u Kanadi, na engleskom, i predstavlja nadogradnju ideja iz prethodnog filma – uključujući sličnu tematiku i stilizaciju, kao i insistiranje na brojnim pop-kulturnim referencama. Rezultat je izuzetno šarmantan film koji neprestano ruši „četvrti zid“ i koketira sa gledaocima, svojevrsna mešavina Žaneove Čudesene sudbine Amelije Pulen i Dragojevićevog Mi nismo anđeli.

Flafi predstavlja zaokret u opusu Li Filipovski. Kao prvo, u pitanju je prvi film ove rediteljke/scenaristkinje snimljen u Srbiji i na srpskom. Imajući u vidu njenu biografiju, jasno je da film sadrži autobiografske elemente – naravno prilagođene filmskim zakonitostima i, reklo bi se, blago „romantizovane“. Motiv odlaska iz zemlje se često sreće u srpskim filmovima. Imamo ga u Nebeskoj udici, Milošu Brankoviću, Ljubavi i drugim zločinima… Čak i u još jednoj ovogodišnjoj uzdanici u domenu kratkog metra, nagrađivanoj Tranziciji Milice Tomić, filmu koji je takođe uvršten u selekciju Short Cuts na Festivalu u Torontu. Ono što je zanimljivo i drugačije u vezi sa Flafijem jeste pristup koji je Li Filipovski odabrala u tretiranju ove teme. Napetost zbog odlaska je prisutna, ali ton filma je ipak naglašeno vedar, čak poletan. Po svom trajanju (dvadesetak minuta) i postavci (gotovo čitava radnja se dešava u stanu glavnih junaka kroz koji defiluju različiti posetioci), Flafi podseća na epizodu nekog kvalitetnog sitkoma. Humor je veoma važan, možda čak i ključan element ovog kratkog filma. Humor, autentična emocija i komunikativnost. Ekipa se sastoji od mladih profesionalaca iza kamere i, uglavnom, iskusnih glumaca ispred kamere. Ova kombinacija odlično funkcioniše. Tamara Krcunović i Srđan Miletić kao Sonja i Boris su dobar tandem, a dragocenu pomoć im pruža Helena Jakovljević, devojčica koju ćemo uskoro gledati u Penezićevoj komediji Ime: Dobrica, prezime: nepoznato.

Hoće li otputovati u Kanadu?Tamara Krcunović, Helena Jakovljević i Srđan Miletić.

Hoće li otputovati u Kanadu? Tamara Krcunović, Helena Jakovljević i Srđan Miletić.

Flafi traje 25 minuta, scenario i režiju potpisuje Li Filipovski. Film je producirala Senka Nikolić. Direktor fotografije je Aleksandar Karaulić (Tmina), dok je za montažu bio zadužen Davor Bosankić (Otvorena). Treba istaći i rad scenografkinje Mine Lazarević, baš kao i kostime Vladislave Joldžić. Posebno važan aspekt filma predstavlja činjenica da je u pitanju srpsko-kanadska koprodukcija. Na prvi pogled, ovo je neobična, gotovo nemoguća kombinacija, ali nakon odgledanog filma postaje jasno da je ovaj spoj sasvim prirodan, čak neophodan (to preplitanje istoka i zapada oličeno je i u pesmi koja se može čuti tokom odjavne špice, preradi hita iz 1960-ih Sealed With a Kiss, ovoga puta na srpskom, u izvođenju Mikija Jevremovića). Flafi jeste film na srpske teme, ali je istovremeno i kanadska priča. Tu gde prestaje priča o Srbiji, počinje priča o Kanadi. Ali, to je već tema za neki drugi film…

Đorđe Bajić