SRB ENG

Kritika: „Tranzicija“ (kratki igrani film, 2016)

25. мар 2016 | Autor: Đorđe Bajić




Poslednjih godinu i nešto, problemi i izazovi sa kojima se sreću trans* osobe našli su se u  žiži interesovanja medija, ali i filmskih stvaralaca (Dankinja). Scenario za Tranziciju, kratki film Milice Tomović o devojci koja planira da promeni pol nastao je još pre tri godine, ali je nedostatak finansijskih sredstava odložio početak snimanja. Do realizacije projekta je došlo tek nakon što je film dobio podršku Filmskog centra Srbije. Post-produkcija slike i zvuka završena je početkom marta 2016. godine, taman na vreme da Tranzicija bude premijerno prikazana u okviru odgovarajuće takmičarske selekcije 63. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFF).

11

Tranzicija se sastoji od desetak prizora iz života glavne junakinje i prikazuje deliće iz njena poslednja dva dana u Beogradu pre odlaska u Ameriku.  Film počinje scenom u kojoj Jana (glumi je Ivana Vuković, poznata po ulogama u filmovima Sestre i S/Kidanje) proučava svoje nago telo u ogledalu. Nakon ovog intimnog trenutka u kome ogoljuje svoju junakinju, kako fizički tako i emocionalno, Milica Tomović nas vodi u zadimljeni klub u kome Jana po poslednji put nastupa sa svojim bendom. Pevačica Senka (Milica Trifunović) obznanjuje prisutnima da će njihova gitaristkinja Jana uskoro otputovati u inostranstvo na postdiplomske studije. Zatim sledi povratak u porodični stan i dogovor sa roditeljima (Isaković i Mančić) oko porodičnog ručka/ispraćaja. Na to se nadovezuje Janin susret sa (sada već bivšom) devojkom Sanjom (Milica Stefanović) i otkrivanje tajne nagoveštene uvodnom scenom i naslovom filma – Jana ne napušta zemlju da bi nastavila školovanje, već da bi se podvrgla operaciji promene pola. Za to znaju samo njen prijatelj Edi i sestra Milica. U društvu Edija (Nikola Rakočević), saosećajnog geja, Jana je potpuno opuštena – pred njim ne mora da se krije i može da bude ono što jeste. Tokom oproštajnog porodičnog ručka, Jana se vraća u svoju ljušturu, povučena je i jedva progovara. Bez obzira što je okružena ljudima koji je vole (pored roditelja i sestre, tu su ujak, ujna i baka), ona ne uspeva da probije samonametnuti zid i obznani prave razloge svog odlaska. Veče uoči polaska na put, u razgovoru sa Milicom (Jovana Belović), Jana konačno verbalizuje ono što oseća – neopisivo je srećna zbog operacije, ali je istovremeno razdire to što nema hrabrosti da svojim najbližim otkrije pravi razlog svog odlaska. Dok je roditelji voze ka aerodromu, Jana ima poslednju šansu da otvoreno razgovara sa njima, ali je propušta – strah od njihove reakcije je preveliki da bi im se poverila.

Tranzicja 2

Mozaička struktura Tranzicije nas na ekonomičan način upoznaje sa Janinim životom – zbog ograničenog prostora (film traje svega dvadesetak minuta) Milica Tomović dosta toga ostavlja samo u nagoveštaju, prepuštajući gledaocima da sami popune narativne praznine. Nakon primećenog učešća u omnibusu Oktobar (segment Diplomiranje, u kome je, baš kao i u Tranziciji, sarađivala sa direktorom fotografije Daliborom Tonkovićem i montažerkom Jelenom Maksimović), Milica Tomović je ostala verna svom izrazu (kamera iz ruke, duge dijaloške scene, glumačke improvizacije), ali je uočljivo i to da ga je u novom filmu nadogradila i usavršila. Hrabar odabir aktuelne teme svakako doprinosi pozitivnom utisku i čini Tranziciju jednim od najzanimljivijih ostvarenja prikazanih u okviru takmičarskog programa Domaći kratki igrani film na aktuelnom BFF-u.

Režija: Milica Tomović
Scenario: Milica Tomović
Direktor fotografije: Dalibor Tonković
Montaža: Jelena Maksimović
Uloge: Ivana Vuković, Milica Trifunović, Vojislav Višić, Boris Isaković, Anita Mančić, Milica Stefanović, Nikola Rakočević, Jasna Đuričić, Aleksandar Gligorić, Jovana Belović
Producent: Vladimir Vasiljević
Trajanje: 21 minut
Format: DCP
Zemlja porekla: Srbija
Žanr: drama
Inostrani naziv: Transition
Premijera: 21. mart 2016. godine (Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma)

 Đorđe Bajić