SRB ENG

Kritika: „Ukras sveta“ (kratki dokumentarni film, 2015)

8. апр 2016 | Autor: Đorđe Bajić




Nastavljamo sa predstavljanjem filmova nagrađenih na nedavno završenom Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFF). Nakon filmova ISKON Anima Æternam (Grand prix festivala za najbolji kratkometražni film), Vis Dubium (Zlatna plaketa Beograda za najbolji kratki animirani film), Tranzicija (Zlatna plaketa Beograda za najbolji kratki igrani film i nagrada za najbolju montažu) i Paradigma (najbolji dizajn zvuka), na red za osvrt je stiglo ostvarenje Ukras sveta Stefana Krasića koje je osvojilo Zlatnu plaketu Beograda za najbolji kratki dokumentarni film.

ukras sveta poster final

Film Ukras sveta scenariste i reditelja Stefana Krasića nastao je u okviru desetog Međunarodnog studentskog filmskog kampa Interakcija 2015, tako da su, pored domaćih autora, u njegovom stvaranju učestvovali i filmski pregaoci iz Poljske, Argentine, Nepala… Odustavši od uzročno-posledičnog narativa i bilo kakvog dodatnog komentara ili objašnjenja, Krasić koristi labavu mozaičku strukturu kako bi nam dočarao živote dva para blizanaca iz naselja Preljina u okolini Čačka. Ukras sveta se sastoji iz niza prizora iz svakodnevnice četvoro Pečenkovića koji, okruženi brigom i ljubavlju roditelja i dede, mirno odrastaju na srpskom selu. Ozelenela Šumadija se odlično uklapa sa poletnim tonom fima – spoj prirodnih lepota i neodoljivih malih protagonista stvara gotovo idiličnu atmosferu. Krasić namerno izbegava mračnije aspekte života, odlučivši se da nas počasti samo onim razdraganim i blistavim. Dok njihov smeh veselo odjekuje, živahna plavokosa deca se veselo igraju i uživaju u prirodi koja ih okružuje. Spontanost malih aktera je potpuna, njihove reakcije i komentari su sasvim spontani, tako da Krasić zaslužuje posebnu pohvalu zato što je uspeo da zabeleži tu autentičnu emociju. Mali Pečenkovići kao da uopšte nisu svesni kamere koja ih snima, što nam omogućava da ih vidimo u njihovom najlepšem, najprirodnijem izdanju.

Naslov, izveden iz čuvene pesme Ljubivoja Ršumovića Deca su ukras sveta, savršeno odgovara sadržaju koji nam je ponuđen. Cinizam i natmurenost se tope pred tim prizorima apsolutne sreće. Mališani u filmu neometano uživaju u svom odrastanju, a posebnu privrženost pokazuju prema dedi Radimilu, vozaču autobusa. Sa njim oni doživljavaju brojne male avanture, polako se pripremajući za život koji ih očekuje (stariji dečak već vozi minijaturnu verziju traktora, dok dvojica mlađih pomažu oko stoke), ali sve to kroz igru i smeh, bez grča i otpora. Poslednja scena u filmu je ujedno i jedna od najsnažnijih. Deda Radmilo unuka Pavla stavlja u krilo i „uči” ga da vozi. Takom vožnje, njih dvojica počinju da razgovaraju o starenju i smrti, a dečak se nudi da, kada za to dođe vreme, dedu odveze na groblje. Mali Pavle, očigledno, još uvek nije do kraja promislio koncept smrti, pa pominjanje groblja u njemu ne budu najmračnije asocijacije. Ova reakcija je dirljiva iz više razloga, a razgovor koji je je Krasić zabeležio vraća gledaoca u prošlost, u vreme vlastitog detinjstva, onda kada je sve izgledalo jednostavnije i lepše.

Režija: Stefan Krasić
Scenario: Stefan Krasić
Direktor fotografije: Beata Rakoči
Montaža: Ašma Poharel
Učestvuju: Aleksandar Pečenković, Anđela Pečenković, Petar Pečenković, Pavle Pečenković, Radmilo Pečenković, Ljiljana Pečenković, Miša Pečenković, Dragana Pečenković
Producent: Dejan Petrović
Trajanje: 14 minuta
Format: DCP
Zemlja porekla: Srbija
Žanr: kratki dokumentarni film
Inostrani naziv: Adornment
Premijera: 28. avgust 2015.

Đorđe Bajić