SRB ENG

„KVALITET JE JEDINI KRITERIJUM ZA ODABIR FILMOVA“

Intervju sa rediteljem Marko Grbom Singhom

30. septembar 2020. | Autor: Filip Grujić



Marko Grba Singh (1988) je nagrađivani reditelj, čiji su filmovi („Abdul i Hamza“, „Stars of Gaomeigu“…) bili prikazivani na mnogobrojnim eminentnim festivalima. Uporedo sa svojim rediteljskim stvaralaštvom, Grba Singh je i umetnički direktor nedavno završenog festivala Beldoks (Beldocs). U razgovoru za Filmoskopiju bavili smo se pitanjima same organizacije i premeštanja dela festivala u online prostor, kao i onim što nas očekuje u budućnosti kada su festivali u pitanju.

Beldoks se završio i sada možemo da sumiramo utiske. Šta nam je doneo ovogodišnji festival? Da li je neka određena estetika preovladala proteklom godinom?

Doneo nam je pregršt dobrih filmova, nekoliko hrabrih gostiju iz inostranstva, gomilu online poznanstava i divne noćne projekcije na otvorenom. Što se tiče estetike, trudimo se da program bude što raznovrsniji kako bismo uspeli da privučemo širok spektar publike.

Slogan festivala je bio Real faces. Real places. Šta nam to poručuje danas?

Poručuje da uprkos činjenicama da je pandemija u toku, da COVID-19 uopšte nije naivan i da se treba maksimalno čuvati i voditi računa i o mentalnom zdravlju tokom ovih teških dana, nedelja, meseci, a nadam se ne i godina…

Bilo je veoma izazovno organizovati festival u ovakvim uslovima. Festival se odigravao istovremeno online i pred publikom. Sa čim ste se sve suočili tokom organizovanja festivala?

Najpre smo mislili da se uopšte nećemo održati pred publikom. Kada je pandemija počela, svi festivali su ili odlazili u online format (CPH:Dox, Visions du reel, Dokufest, Cinema du reel) ili su se otkazivali (Cannes). Mi smo odlučili da sačekamo neko vreme i da vidimo da li će biti moguće održati bar jedan deo pred publikom, a da time ne rizikujemo živote ljudi. Smatram da smo uspeli u tome jer smo se tokom festivala pridržavali svih propisanih mera i nikakvih okupljanja u zatvorenim prostorima nije bilo. Naravno, većina festivalskog programa, nekih osamdeset procenata, bila je dostupna samo u online varijanti.

Pobednički film je „Govori da bih te video” rediteljke Marije Stojnić koji istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi, i višedecenijskog kulturnog svetionika grada. U čemu je draž tog filma?

Kao što ste i sami rekli, taj film dokumentuje istoriju jednog mesta koje je od velike važnosti za kulturnu scenu ovog grada, i šire. Ti prostori ne smeju ostati zaboravljeni. Marija to radi na jedan jako topao i suptilan način.

Koji su bili kriterijumi za biranje filmova?

Kvalitet, kao i uvek.

Da li misliš da ćemo sledeće godine imati ekspanziju filmova sa COVID tematikom i kakav je tvoj stav u odnosu na to?

Sigurno je da će biti talas takvih filmova, što je i normalno i očekivano. Sigurno je i da će biti i loših i dobrih filmova na tu temu. Nemam nikakav problem sa tim, jer mislim da će većini ljudi to doći kao nekakav vid terapije. Bitno je samo da iz mora takvih filmova izrone oni najkvalitetniji.

Kakva je, prema tebi, budućnost festivala generalno? Da li su oni održivi u online formatu ili je, ipak, fizičko prisustvo nužno?

Održivi su u online formatu, ali lično mislim da je suština festivala okupljanje ljudi, zajedničko gledanje filmova, komentarisanje istih, druženje i razmena kontakata. Iskreno se nadam da će se sve vratiti u normalu u skorije vreme.

Šta znači organizovati festival? Šta je potrebno tokom cele godine da se uradi, koliko ljudstva je potrebno da bi jedan festival mogao da postoji?

To jedan divan, ali i naporan posao u kojem učestvuje nekoliko desetina ljudi. Svako je zadužen za ponešto: program, finansije, produkcija, marketing, promocije… Što se tiče našeg posla, putujemo tokom cele godine na najveće festivale dokumentarnog filma i skautujemo filmove za festival, ali i dobijamo prijave na festivalske mejlove i na filmsku platformu Filmfreeway, preko koje se zvanično prijavljuju filmovi za Beldocs.

Na kraju, čemu se nadaš u narednoj godini. I kao reditelj i kao umetnički direktor festivala?

Najpre se nadam da će neka od vakcina biti delotvorna, pa onda sve ostalo (smeh). Završavam svoj prvi dugometražni dokumentarni film, nadam se da ću imati premijeru u prvoj polovini godine. Što se tiče Beldoksa, već imamo dogovorene neke filmove velikih svetskih autora, naravno, ne smem da otkrivam imena, nemojte zameriti.

 

NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Nemanja Stojanović

Svi tekstovi odražavaju isključivo stavove autora i ne predstavljaju stavove Filmskog centra Srbije, kao ni NFC Filmarta. Filmski centar Srbije i NFC Filmart se odriču odgovornosti za sve upotrebe informacija koje su u njima sadržane.