SRB ENG

Kritika: „Četiri ugla kruga“ (kratki igrani film, 2015)

3. феб 2016 | Autor: Đorđe Bajić




Mlada filmska autorka Katarina Stanković je studirala u San Francisku i Amsterdamu, školovanje nastavila u Kelnu i Babelsbergu. Njen kratki film Četiri ugla kruga (Las cuatro esquinas del círculo) je već prikazan ili će u doglednoj budućnosti biti prikazan na nekoliko veoma prestižnih svetskih festivala – uključujući i Berlinale gde je uvršten u takmičarski program Perspektive Deutsches Kino. U pitanju je nemačko-meksičko-srpska koprodukcija, a ovaj međunarodni melanž lepo korespondira sa poetikom samog filma. Naime, u Četiri ugla kruga dosledno je sproveden sumatraistički princip sveopšte povezanosti. Sumatraizam, književni pravac koji je posle Prvog svetskog rata kod nas utemeljio veliki Miloš Crnjanski, polazi od univerzalne povezanosti svega na ovom svetu. Sve stvari i pojave međusobno su povezane i zavise jedne od drugih bez obzira na daljinu. Namerno ili slučajno, Katarina Stanković je u svom filmu došla do istih/sličnih zaključaka.

Iako Meksiko i Srbiju razdvaja hiljade i hiljade kilometara, rediteljka/scenaristkinja je ove dve zemlje spojila tananim nitima. Njen film stoga i počiva na mozaičkoj strukturi – srpski i meksički delovi se međusobno prepliću, scene se nadovezuju jedna na drugu uz pomoć vizuelnih i verbalnih markera. Delovi filma koji se se odvijaju u Beogradu prate živote tri žene različitih životnih dobri i jednu devojčicu. Isečci iz njihovih života (poseta Botaničkoj bašti, razgovor o Fridi Kalo, predavanje o dužnostima medicinske sestre) isprepleteni su sa meksičkom delovima u kojima dva mladića lutaju ulicama Guanahuate i pričaju o bolesti, ljubavi, životu, smrti… Sve njih, zapravo, baš kao i sve nas, muče ista pitanja, zanimaju isti odgovori. Tako Frida Kalo biva jedan od katalizatora koji povezuju dve zemlje. Srpske umetnice pričaju o meksičkoj slikarki sa puno ljubavi, Frida predstavlja važan deo njihovih života bez obzira na što je nikada nisu upoznale i uprkos tome što je preminula pre više od šest decenija. U tom kontekstu, snaga umetnosti briše granice između živih i mrtvih. Lišen kompaktnijeg narativa, sav u crticama i improvizacijama, ovaj kratki film na trenutke poprima gotovo dokumentarističke obrise – tome u prilog ide i to što u njemu, pored profesionalnih glumaca, nastupaju i naturščici… Film se završava pesmom Paloma negra, meksičkim standardom koji na srpskom izvodi Nevenka Arsova. U pitanju je stari snimak, nastao davne 1966. godine, ali vreme u mikrokosmosu filma Katarine Stanković nema onu težinu koju poseduje u stvarnom životu. Prošlost i sadašnjost se prepliću i tvore jedinstvenu celinu, baš kao i ljudske sudbine u dva različita kutka zemaljske kugle.

Režija: Katarina Stanković
Scenario: Katarina Stanković
Direktor fotografije: Giorgos Karvelas, Srđan Stojiljković
Montaža: Friederike Hohmuth, Katarina Stankovic
Uloge: José Francisco Márquez González, Luis Alejandro Cisneros Razo, Zoe Vuksanović, Marta Bjelica, Dobrila Stojnić, Julijana Dobričić, Renata Ulmanski, Milanka Udovički , Katarina Đurovka
Producent: ZAK Film Productions (Nemačka); Dart Film (Srbija)
Trajanje: 24’30”
Format: DCP
Zemlja porekla: Nemačka, Meksiko, Srbija
Žanr: drama
Inostrani naziv: Four Corners of a Circle
Premijera: 19. 07. 2015. (Guanajuato International Film Festival)

Festivali:

Guanajuato International Film Festival, 2015.
Locarno Film Festival (Pardi di Domani), 2015.
Kustendorf Film Festival, 2016.
Berlinale (Perspektive Deutsches Kino), 2016.

Đorđe Bajić