Ove nedelje u potrazi za omiljenim filmovima iz ovdašnje kulturne baštine pridružila nam se Mina Petrović , mlada a već diplomirana filmska i televizijska montažerka koja je bila asistent montaže na filmovima Ivana Salatića „Ti imaš noć“i tandema Jelena Maksimović i Dušan Grubin „Taurunum Boy“ . Osim toga, uskoro nas očekuje i njen kratki igrani film „Oproštaj“, trenutno u poslednjim fazama postprodukcije.
-Uvek mi je teško da izaberem omiljene ili najbolje filmove jer ih ima puno, ali sam se potrudila da tu količinu ipak svedem na prihvatljivu cifru.
Kada budem mrtav i beo (1967), Žika Pavlović – Gaga u ulozi Džimija Barke kao prvog antiheroja srpskog filma. Ovo Žikino remek-delo je i digitalno restaurirano ove godine.
Mlad i zdrav kao ruža (1971), Jovan Jovanović (scenario, režija i montaža) – Najupečatljivije su mi ostale vizuelne impresije Gaginih krupnih planova, kadrova vožnje i hend-held pokreti kamere. Non-stop je prisutan nemir, bunt, dinamika i simpatična prljavost rediteljskog izraza.
WR misterije organizma (1971), Dušan Makavejev – Buntovnički crni talas. Ovaj film je dugo bio zabranjen za javno prikazivanje srpskoj publici, ali ne i u inostranstvu. Fun fact: Makavejev se u par navrata susreo sa Erihom Fromom dok je spremao ovo remek-delo, ne bi li pričali o Vilhelmu Rajhu, nemačkom socijalnom psihologu.
Dečko koji obećava (1981), Miša Radivojević – Buntovnički novi talas i neizmerno draži Slobodan Milošević od onoga koji je usledio, kao i jedna od omiljenih pesama iz srpske kinematografije.
Nešto između (1983), Srđan Karanović – Omiljeni ljubavni trougao. Film je, osim što je lep kao takav, takođe prelepo obogaćen muzikom Zorana Simjanovića.
Već viđeno (1987), Goran Marković – igra podsvesti glavnog protagoniste – pijaniste, mlada i fenomenalna Anica Dobra i, naravno, Mandina odsečena šaka.
Od (relativno) novijih filmova bih takođe izdvojila nekoliko naslova:
Klopka (2007), Srdan Golubović
Otvorena (2016), Momir Milošević
Zvezde Gaomeigua (2017), Marko Grba Singh
Neputovanje (2018), Ana Nedeljković i Nikola Majdak, mlađi – interesantni distopijski pogled na odlazak u „bolji“ svet u potrazi za „boljim“ životom. u pitanju je jedini animirani film sa moje liste, rađen tehnikom stop-motiona i sa figuricama od plastelina.
4 godine u 10 minuta (2018), Mladen Kovačević – interesantan odnos arhivskog video-materijala i citata iz dnevnika glavnog lika, snimatelja i prvog srpskog osvajača vrha Mont Everesta – Dejana Janićijevića, koji dovodi do širokog dijapazona različitih pomešanih emocija dok ga gledamo.
Fotografija Mine Petrović: Ana Miladinović
Zoran Janković