SRB ENG

„Moj jutarnji smeh“ u ponudi striming-platforme Cinesseum

25. jun 2020. | Autor: Zoran Janković




Debitantski dugometražni igrani film scenariste i reditelja Marka Đorđevića, „Moj jutarnji smeh“, stigao je i u ponudu striming-platforme Cinesseum. Podsećamo, nastanak i tog zapaženog i hvaljenog filma podržao je i Filmski centar Srbije (FCS.)  

Film na Cinesseum-u možete pogledati ovdehttps://cinesseum.com/sr/film/moj-jutarnji-smeh

Ovaj debitantski film Marka Đorđevića je izazvao istinsku senzaciju i niz specijalnih i dupke punih projekcija nakon srpske premijere na Festivalu autorskog filma u Beogradu krajem prošle godine, a ovo srpsko ostvarenje je učestvovalo i u zvaničnom programu 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, gde je Moj jutarnji smeh imao internacionalnu premijeru.  Film je u Srbiji nagrađen na tri festivala tokom zime za nama: na Festivalu autorskog filma u Beogradu, Pančevo Film Festivala i Šumadijskom internacionalnom filmskom festivalu u Kragujevcu. Prikazan je i na međunarodnom filmskom festivalu u Visbadenu.

Moj jutarnji smeh je nastao po scenariju Marka Đorđevića, koji je film režirao i montirao. Od saradnika treba izdvojiti: producenta Miloša Pušića, direktora fotografije Stefana Milosavljević, kostimografkinju Lilu Vuković i scenografkinju Mariju Kojić; kao i dizajnera zvuka Stevana Miloševića, montažere zvuka Borisa Zaborskog i Prvoslava Živanovića, miksera zvuka Kostasa Fylaktidisa i koloristkinju Eszter Nagy. Glavnu ulogu, Dejana, tumači Filip Đurić. Njegove partnerke su Jasna Đuričić i Ivana Vuković, dok zapaženu epizodu vidovnjaka tumači Nebojša Glogovac kome je ovo jedna od poslednjih uloga na filmu. U Mom jutarnjem smehu glume i Bratislav Slavković, Stefan Trifunović, Momčilo Simić, Snežana Tatalović, Sonja Isailović i drugi.

Filip Đurić i Jasna Đuričić u filmu Moj jutarnji smeh

Moj jutarnji smeh je priča o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana koji konačno gubi nevinost. Sve to, u širem smislu, govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“ i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti. Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.

Između ostalog, Marko Đorđević je i sledećim rečima pojasnio kako je nastajala ideja za ovaj film: „Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života  ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom ’scenom sa vidovnjakom’. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio  da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama.

Film je delo produkcijske kuće Altertise, u koprodukciji sa Cinnerent produkcijom, a uz podršku Filmskog centra Srbije i Grada Kragujevca. Producent filma je Miloš Pušić, koproducent  Ivica Vidanović, a izvršni producent je Stefan Jevđenijević. Film traje 94 minuta i preko nedavno pokrenute Mreže kino prikazivača Srbije prikazan je u bioskopima i kulturnim centrima širom naše zemlje.

 

Zoran Janković