SRB ENG

Najava: „Umetnost sećanja“ (2019) Jelene Radenović (dugometražni dokumentarni film)

5. нов 2019 | Autor: Zoran Janković




U sklopu predstojećeg izdanja festivala Slobodna zona prenijerno će biti prikazan o i i ostvarenje „Umetnost sećanja“,  drugi dokumentarni film Jelene Radenović. Autorka se u ovom svom filmu bavi temom opstanka umetnosti kroz različite istorijske periode u odnosu na različite sociopolitičke kontekste.

Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, koji su u poslednje vreme ponovo „otkriveni“ od strane neke nove publike širom sveta. Jedan od sagovornika u filmu je i prof. Miodrag Živković, vajar, autor spomenika na Tjentištu, Kadinjači, u Kragujevcu…

Jelena Radenović je istakla sledeće: „Pokušala sam da ispričam priču o okolnostima koje su stvorile uslove i potrebu da se spomenici podignu, njihovoj prvobitnoj nameni i svrsi i potom njihovom preoblikovanju u savremenom kontekstu. Danas oni stoje kao dokaz da je istinsko umetničko delo neprolazne vrednosti i da kao takvo živi neovisno od smenjivih i prolaznih ideologija i političkih sistema. Ovo spomeničko kulturno nasleđe može se svrstati u najimpozantnije tragove ljudske civilizacije poput Stounhendža ili egipatskih i rimskih obeliska. Ovi spomenici su materijalno kulturno nasleđe koje svedoči o tome na temelju čega su nastalu Jugosloveni, kako su želeli da budu zapamćeni i čemu su stremili.“

Umetnost sećanja je dokumentarni film o monumentalnim spomenicima podignutim u periodu socijalizma na tlu bivše Jugoslavije. Osnovna namera filma je da na primeru spomenika pokaže da će prava umetnost opstati, naći put do publike i preživeti smene ideologija i političkih uređenja. Spomenici su istovremeno simboli stradanja i čovekove borbe za slobodu, za bolju i svetliju budućnost. Oni su prožeti vrednostima kao što su patriotizam, solidarnost (bratstvo i jedinstvo), vera u pravdu. Ove vrednosti su imale za cilj da inspirišu izgradnju novog društvenog identiteta i sistematski su se promovisale kroz umetničke, kulturne, obrazovne i druge aktivnosti koje je finansirala država. To je bilo vreme kada se verovalo da su umetnost i kultura ključni pokretači za izgradnju novog društvenog identiteta i obrazovno sredstvo za zajednicu.

To su apstraktne konstrukcije, lišene ideoloških simbola (srp, čekić) i kulta ličnosti koji je veoma prisutan u spomeničkoj skulpturi drugih socijalističkih zemalja. Njihov oblik i dizajn su moderni, čak i futuristički, vizionarski, dok je njihova tehnička izvedba impresivna. Njihov cilj je bio da postave i estetske i etičke standarde u novorođenom, posleratnom društvu. Inspirativni moto tog vremena ilustruje ovu nameru: “mi gradimo spomenike, spomenici grade nas!”

Film je režirala Jelena Radenović. Ona je i producentkinja ovog dugometražnog dokumentarnog ostvarenja. Direktor fotografije je Pablo Ferro Živanović, montažer Spasoje Tufegdžić, koji je i kompozitor i  koji se postarao i za dizajn zvuka.  Kolor-korekcija je delo Bore Suela. Organizatorka je bila Jovana Đurić. Za dizajn plakata i vizuelnog materijala je zadužen bio Aleksandar Škorić.

U filmu su učestvovali: Miodrag Živković, Olga Manojlović Pintar, Đorđe Kadijević, Branislav Dimitrijević, Jan Kempenaers, Andy Day, Anđelka Radelić Jovanović, parkur, Jovan Korićanac, Bogdan Cvetković, Marko Baštinac.

Tehničku podršku pružili su Studio Resonance i  Fini Šnit Production. Trajanje  iznosi 61’38“.

Zoran Janković