Glumica Nataša Ninković za portal Filmskog centra Srbije govori o bioskopskom hitu Stado, filmu koji na tragikomičan način demistifikuje mračnu stanu glumačkog života. O Stadu, ali i seriji Ubice mog oca, više u razgovoru koji sledi…
Kakav je osećaj zaigrati u komediji kao što je Stado?
U pozorištu igram dosta komedija, i kažu da nisam loša. Haha! Čak sam dosta puta nagrađivana na festivalima komedije. A na filmu, bio je Profesionalac, Ivkova slava, Made in YU, Smrt čoveka na Balkanu – znači tragikomedije, moj omiljeni žanr, što je negde i film Stado. Stado, pored toga što otvara pitanje sistema u kome svi, ne samo umetnici, jedva opstaju, pa su prinuđeni na razne kompromise koje im urušavaju ono malo preostalog dostojanstva, takođe otvara i pitanje odgovornosti pojedinca, što kao deo stada pristaju na to. Koja je cena pristanka i da li misleći čovek ima želudac za to, jer iako recimo pristane, stomak i srce se bune.
Šta publika može da očekuje od prve režije Nikole Koja?
Mislim da ce uživati. Taj film ima jednu jako lepu energiju i auru, pripoveda jednu dirljivu i toplu priču o dva glumca koji se bore da rade svoj posao, pokušavajući da zadrže minimum dostojanstva, što im ne uspeva uvek i dovodi ih u apsurdne i smešne situacije.
Kako je proteklo snimanje i koji su benefiti kada se u rediteljskoj stolici nađe kolega glumac?
Nikola se dobro snašao. Bio je dosta strog, trebalo nam je vremena da to prihvatimo. Pošto se u filmu radi o glumcima svako od nas je imao ideju, šta bi on tu uradio. Jedino je Nikola imao celinu u glavi i uspeo je da se odupre našim uticajima i moram da priznam bio u pravu. Dobra strana što je on glumac, što nepogrešivo oseća pogrešan ton, pravu meru stvari što je za film, a pogotovu za komediju, strašno bitno.
Stado je film o glumcima i današnjici. Koliko je scenario blizak stvarnim okolnostima i glumačkom životu?
Scenario je strašno blizak i govori dosta o drugoj strani medalje naše profesije. Publika vidi samo sjaj i pokušaj glamura, imitaciju Holivuda, tražeći istinski Holivud u kvalitetu. U Stadu će moći da vide uslove tj. neuslove, i razne pritiske kao naličje… Naravno to je film, pa ima tu dosta i imaginacije, ali stado je stado… A ovce? Procenite!
Predstavite nam glumicu Milu, lik koji tumačite u Stadu… Kako se ona uklapa u čitavu priču i koliko je bilo zabavno/zahtevno udahnuti joj život.
Mila je tu, kao i Vida (Vesna Trivalić), više podrška, sa strane, žena glumca, majka dvoje dece, koja još čeka kapitalnu ulogu, a ima i problem tj. krizu srednjih godina. Mila i Vida će dobiti više prostora u seriji, koja nam je prvenstveno bila cilj.
Kako se u priču o Stadu uklapa nikada prikazan pilot za seriju Mamurluci koji je režirao Srđan Dragojević?
Mamurluci su pilot epizoda serije koju smo mislili da radimo. U nemogućnosti da nađemo pare za seriju, proizašo je film, ali od serije ne odustajemo. Stado ce biti deo serije. Mamurluci su ispali udica za koju smo se zakačili.
Emitovanje serije Ubice mog oca je prešlo polovinu. Da li ste zadovoljni emitovanim epizodama i šta još sve možemo da očekujemo kada je lik Natalije u pitanju?
Vrlo i mislim da je uz manje nedostatke to jako uspešan projekat. Natalija je intrigantna, poročna žena puna gorčine koja svoju kulminaciju ima u desetoj epizodi. U svakom slučaju pravo osveženje, i žanrovski i u načinu kako je snimljeno, pisano i urađeno!
Razgovaro: Đorđe Bajić