SRB ENG

Nemanja Mosurović: „Na kraju, slobodu dobijete tek onda kada je stvarno tražite i kada znate zašto je tražite“

07. дец 2018. | Autor: Zoran Janković


Nedavno je objavljen soundtrack zapaženog filma „Ederlezi Rising“, i to nam je bio polazni povod za razgovor sa Nemanjom Mosurovićem, autorom muzike za pomenutui film i možda i najuposlenijim ovdašnjim kompozitorom filmske muzike.

Čini se da je skor za Ederlezi Rising prekretnica u Vašem radu na polju primenjene muzike za film?

Film Ederlezi Rising  jeste prekretnica utoliko više koliko je i sama ideja pravljenja SF filma u našim produkcionim okvirima iskorak ili u najmanju ruku neobičan poduhvat. Komponovanje muzike za film u kome se radnja izmešta u budućnost, estetika seli u filmsku prošlost a priča oslobađa od prečesto korišćenog lokalnog konteksta liči na idealan muzički okvir koji poprima obrise apsolutne muzike.

 Kako ste došli do dominatnog tona u slučaju konkretno ovog filma?

 Ederlezi Rising je prvi film za koji sam komponovao muziku a da film zapravo ima muzički ritam. Fotografija i komopozicije kadrova Koste Glušice i razumevanje vizuelne ekspresije Lazara Bodrože vodili su film u intuitivnu muzičku kompoziciju.

Oblikovanje zvuka i muzički stil povezani su sa estetikom filma, dok je domintan utisak formiran upotrebom elektronike svojstvene starijim SF filmovima, sa jedne strane, i muzičkim formama baziranim na klasičnom muzičkom jeziku, sa druge. Ipak, osnovna emocionalost muzike proizlazi iz subjektivnih predstva o temama koje i film dodiruje a to je gotovo arhetipska dijalektika muško-ženskog odnosa. Simbolika žene-robota na najbolji mogući način personifikuje složen emocinalni kompleks muškarca koji, zaljubljujući se u robota, ustvari duboko komunicira sa samim sobom. Tu dolazimo do onog ključnog pitanja gde je ljubav? Da li je ljubav u nama ili osobi pored nas? Ako je u osobi pored nas, onda ljubav konzumiramo kao zavisnik drogue, a ako je u nama, onda ljubav dobija univerzalni smisao i povezuje se sa osnovnom idejom života, a to je stvaranje. U pokušaju da obuhvatimo emocionalnu kompleksnost ovog pitanja muzika je počela da dobija i svoj duhovni karakter.

 Koliko je put ka konačnom skoru ispunjen nedoumicima, eksperimentima, greškama, pokušajima, zaokretima…?

Komponovanje muzike za film je uzbudljiva i živa oblast kojom se oblikuje konačan utisak filma. Kada se bavite primenjenom muzikom imate obavezu da muzičke elemente, forme ili stilove stavljate u funkciju filma, to je proces koji traje. Upoznavajući muziku, a posebno jezik složenih muzičkih emocija shvatao sam da se pomoću muzike komunicira sa veoma kompleksnim slojevima emocionalnih iskustava. Filmovi koji poštuju muzički tok otvoreni su za muzički jezik a tada dramaturgija dobija svoju novu dimenziju. Ritam filma postaje muzički a to je najprirodniji način da se oblikuje posebno filmsko emocinalno iskustvo. Ederlezi rising je tako osmišljavan film.

S tim u vezi, koliko Vi lično imate slobode pri komponovanju skora i stvaranju muzike za film u ovom trenutku?

Na kraju,  slobodu dobijete tek onda kada je stvarno tražite i kada znate zašto je tražite. Često je lakše nemati slobodu. Verujem da razumevanje slobode ima veze sa iskustvom. Osećam da sada imam mnogo više slobode a siguran sam da do nje dolazim kvalitetnije nego ranije.

Prizor iz filma Ederlezi Rising.

Koliko ovdašnji reditelji (ukupno uzevši) poznaju i osećaju muziku i shvataju važnost muzike za film i filmsku priču?

 Ne volim kada se reditelji izražavaju previše muzički. Lazar Bodroža je pre svega vizuelni umetnik i odgovaralo mi je što smo komunicirali mnogo više kroz opise atmosfera, vizuelne reference, i kompozicije kadrova. Najvažnije je da svi zamišljaju isti film. Kada se to desi, svaki autor ima osećaj slobode. Naravno,  nije uvek tako i traganje za rešenjem nekada traje dugo.

Nemanja Mosurović

Muzika je stari jezik koji svako razume, I sa njom se mogu oblikovati nijanse. Važno je da reditelj to razume. Duboko verujem da u nama postoji jedna tačka u kojoj svi utisci postaju jedan utisak. Ispod te linije prestaje da bude važno da li je to muzika, dramaturgija, gluma ili fotografija.

Ima li žala što muzika za filmove , inače, kod nas ostaje bez trajnog diskografskog traga?

Ima. Zapravo,  žao mi je što se i sam time nisam bavio malo više. Počinjem da shvatam o kakvoj vrsti komunikaciji je rec. Primećujem da mi se obraćaju najrazličitiji ljudi nakon odledanog filma negde na festivalu, bioskopu, TV-u… Pišu mi traze određene numere, pitaju gde mogu da pronađu  “soundtrack”.  Treba da postoji mogućnost da se pronađ “soundtrack” negde u formi digitalnog izdanja.  Ederlezi rising je, evo, dobio svoje muzicko izdanje objavljeno od strane Universal Music-a.

 I šta je sledeće, šta je novo, čime se bavite ovih dana i sedmica?

 Trenutno komponujem muziku za igranu seriju Besa. Likovi su složeni i kreću se uzbudljivom psihološko-dramskom putanjom. Odličan okvir za komponovanje muzike.

Fotografija Nemanje Mosurovića: Marko Kažić

Razgovarao: Zoran Janković

Svi tekstovi odražavaju isključivo stavove autora i ne predstavljaju stavove Filmskog centra Srbije, a Filmski centar Srbije se odriče odgovornosti za sve upotrebe informacija koje su u njima sadržane.