Već smo vas izvestili da je Flafi, kratki igrani film naše Milice Lee Filipovski, nedavno uvršten u deset najboljih kratkometražnih kanadskih ostvarenja u 2016. godini; a kako rediteljka tog filma ima ozbiljne planove u vezi (i) sa srpskim filmom, pozvali smo je da nam predoči svoj omiljeni domaći film. Njen izbor je pao na Karanovićev Petrijin venac, a evo i pojašnjenja Milice Lee Filipovski: „Moj omiljeni domaći film je Petrijin venac. Kada se pogleda u istorijskom kontekstu domaće kinematografije, Petrijin venac (koji se pojavio 1980. godine) zapravo jeste bio stilska preteča filmova koji su usledili kasnih osamdesetih, i označili novi jugoslovenski talas koji je tada uzeo zalet na evropskim festivalima. Ne bi me čudilo da su mnogi reditelji pozajmljivali elemente iz ovog filma koje su onda posle primenjivali u sopstvenim ostvarenjima. Od belih gusaka koje šetaju po čađavoj železničkoj stanici rudarskog mesta do nostalgične interpretacije kafanske čalgije koja besprekorno prati sliku, Petrijin venac je jedan od onih filmova koji su po meni najbliži savršenstvu kao celina. Uvodna špica sama po sebi je remek-delo koje nas tako precizno uvodi kako u epohu, tako i u stanje glavnih likova. Petrijina priča, zasnovana na istoimenoj knjizi Dragoslava Mihailovića, jeste priča mnogih žena iz ruralnih predela posleratne Jugoslavije. U svom sivilu i blatu, Petrijina priča, ma koliko bolna, ipak je priča o jakoj, izdržljivoj ženi, koja, uprkos životu koji je nimalo ne štedi, opstaje.“
„Svaki kadar ovog filma je kompleksan i slojevit… Scenografija i svetlo doma stare Petrije me je uvek asociralo na slike Baltusa koje i pored svetlosti sunca koje ulazi kroz prozore imaju tu neizlečivu notu nostalgije. Suvišno reći da je Petrijin venac film koji sadrži vrhunsku glumu, što Mirjane Karanović koja je briljirala u filmu, kako i ostalih velikana naše kinematografije. Smatram da bi savremeni lektori koji savetuju filmske produkcije i glumce, u potrebi da nabace južnjački naglasak zarad uloge, trebalo da prostudiraju upravo ovaj film kako bi bili upućeni kako to na kraju treba da zvuči. Sve u svemu, mislim da je šteta što ovaj brilijantni film nije poznatiji van granica bivše Jugoslavije, jer mislim da je Karanović Petrijinim vencem napravio film koji bez problema može da se smatra kontinuitetom neorealista koji su mu prethodili.“
Zoran Janković