SRB ENG

Postignuća Filmskog centra Srbije u 2019. godini

27. decembar 2019. | Autor: Zoran Janković




Srpska kinematografija i Filmski centar Srbije (krovna institucija u oblasti filma koja je, podsećamo, nedavno obeležila i proslavila šezdeset godina postojanja i delovanja) ostvarili su vidljive rezultate i osetan napredak tokom 2019. godine, što pokazuje i pregled stanja stvari koji upravo sledi.

Konkursna dinamika

Filmski centar Srbije uspeo je da održi poslednjih godina preporođenu i uspostavljenu konkursnu dimaniku, što je i dalje ključni osnov za postojanje, ali i napredak ovdašnje filmske produkcije. Tako su kroz 26 konkursa u toku 2019. godine podržani projekti različitih profila i projekti filmova različitih metraža u ukupnom iznosu od 837.307.600 dinara.  Od 2019. godine tu su i tri nove konkursne kategorije: debitantski film, film za decu i mlade i dugometražni animirani film (prvi projekat podržan na ovom konkursu je Bio dvaput jedan  kralj Vojina Vasovića).

U domenu sufinansiranja proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova tokom 2019. podržani su novi projekti filmova reditelja Miloša Avramovića, Pavla Vučkovića, Petra Ristovskog, Ivana Jovića, Marka Backovića, Balše Đoge, Milutina Petrovića, Danila Bećkovića, Petra Pašića, Marka Sopića, Milice Filipovski, Deana Radovanovića, Gorana Stanovića, Ognjena Jankovića, Darka Bajića, Bojana Vuletića, Milana Todorovića.

Na polju dugometražnih dokumentarnih filmova, pak, podržani su novi projekti reditelja Vladimira Petrovića, Stefana Maleševića, Ivana Mandića, Nikole Dragovića, Predraga Bambića, Katarine Stanković, Aleksandra Kostića, Nebojše Ilića i Vladimira Kajlovića, Silarda Kovača i Gvozdena Đurića, Nikole Spasića, Sonje Đekić, Gorana Radovanovića, Vladimira Kurčubića, Aleksandre Tatić, Predraga Glomazića.

Gledanost u bioskopima

Nakon ogromnog prošlogodišnjeg uspeha filma Južni vetar Miloša Avramovića, poetioci srpskih bioskopa su tokom ove godine najradije gledali sledeće filmove: Taksi bluz Miroslava Stamatova, Vojna akademija 5 Dejana Zečevića, Ekipa Marka Sopića, Realna priča Gordana Kičića, Četiri ruže Vasilija Nikitovića, Ajvar Ane Marije Rossi, Šavovi Miroslava Tezića. Dobru gledanost tokom redovne bioskopske distribucije postigao je i dugometražni dokumentarni film Nebeska tema Mladena Matičevića. Uz izuzetak pomenutog filma u režiji Dejana Zečevića, svi ostali filmovi su nastali i uz podršku Filmskog centra Srbije.

Pored sad već tradicionalnih Dana srpskog filma kada ovdašnjoj  publici širom Srbije bivaju predstavljena aktuelna srpska dokumentarna ostvarenja, Filmski centar Srbije je ove godine pokrenuo i  novu jednodnevnu manifestaciju Noć srpskog filma; tako  su početkom juna u  više od četrdeset  bioskopa, kulturnih centara i domova kulture širom Srbije,  u organizaciji Filmskog centra Srbije, prikazani zapaženi domaći filmovi: Južni vetar reditelja Miloša Avramovića, Taksi bluz Miroslava Stamatova, Kralj Petar I Petra Ristovskog i dečiji film Zlogonje Raška Miljkovića, kao i četiri kratkometražna filma, podržana sredstvima Filmskog centra Srbije, i to: igrani film Mališan Danila Bećkovića, animirani film Eho Koste Rakićevića i Boriše Simovića, dokumentarni Isti Dejana Petrovića, i kratki studentski film Šafarikova 19 Lane Pavkov. Cilj manifestacije je popularizacija srpskog filma, sa akcentom na one koji su podržani na konkursima Filmskog centra Srbije, kao i želja da se savremena srpska produkcija učini inspirativnom i pristupačnom što većem broju zainteresovanih gledalaca, a posebno mladima.

Prisustvo i uspesi na svetskim festivalima

Festivalska godina je u slučaju srpskog filma počela odlično – Srbija je u zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala imala tri učesnika – Šavove u režiji  Miroslava Terzića u programu Panorama, u glavnom takmičarskom program je priokazana manjinska koprodukcija Bio sam kod kuće, ali…, i taj je film rediteljki Angeli Šanalek doneo glavnu nagradu za režiju, dok je u selekciji Forum prikazan kinesko-nemačko-srpski film Od sutra počinjem da… u režiji Lingfenga VuaIvana Markovića (Marković je uz to bio i direktor fotografije na filmu Angele Šanalek). Šavovi su u Berlinu osvojili dve nagradeza najbolji evropski film u toj programskoj celini, te drugu nagradu publike, da bi ubrzo nastavili uspešan festivalski pohod, izborivši nagrade i na festivalima u Lećeu, Pekingu, Monpeljeu… Na Berlinskom  filmskom festivalu 2019. godine deo programa Evropske zvezde u usponu bio je i srpski glumac Milan Marić, koji je godinu dana ranije, oduševio mnoge u Berlinu naslovnom ulogom u zapaženom rusko-poljsko-srpskom filmu Dovlatov u režiji Alekseja Germana, mlađeg.

Bogat festivalski život i tokom 2019. godine imao je i 2018. godine u Kanu prikazani film Teret u režiji Ognjena Glavonića, koji je, osim toga, imao i bioskopsku distribuciju u Francuskoj, Hrvatskoj, SAD, Švajcarskoj, Španiji…  A film Ederlezi Rising (na određenim tržištima poznat i pod naslovom A.I. Rising) u režiji Lazara Bodrože imao je uspeha u distribuciji u domenu kućne zabave (DVD i BR) i VOD-a (Video on Demand) u Sjedinjenim Američkim Državama. Filmovi pominjanog Ognjena GlavonićaDubina dva  i Teret, prikazani su i na Moskovskom filmskom festivalu. Debitantski celovečernji igrani film Stefana MaleševićaMamonga, svetsku premijeru imao je u zvaničnom programu 54. izdanja Međunarodnog filmskom festivalima u Karlovim Varima, da bi kasnije bio prikazan i na festivalima New Horizons u Poljskoj, u Herceg Novom, u Marakešu. Asimetrija, debitantski film Maše Nešković, imao je svetsku premijeru na 43. Međunarodnom filmskom festivalu u Sao Paulu, u Brazilu, gde je prikazan u okviru takmičarskog programa New Directors Competition.

Zlogonje u režiji Raška Miljkovića su početkom 2019. godine prikazane i na najznačajnijem severnoameričkom festivalu nezavisnog filma – Sandens, dok je film Reži u režiji Koste Đorđevića bio deo ponude festivala u Kotbusu, Majorki, Cinedays u Skoplju, u Nju Orleansu, kao i festivala Dances With Films u SAD. Srpski filmovi pobrali su i niz nagrada na festivalu Zlatni vitez u Rusiji.

Na Kanskom filmskom festivalu predstavljala nas je mlada Maša Šarovića, i to u svojstvu jedne od rediteljki antologije kratkih filmova koja je otvorila program Petnaest dana autora, dok je u koprodukcionom programu Atelje projekat svog novog filma, nazvanog Pukotina u ledu, predstavila scenaristkinja i rediteljka Maja Miloš.

Bogat festivalski život imale su i brojne srpske manjinske koprodukcije, i u tom smislu izdvojili su se filmovi Zaposlena Nikosa LabotaPolusestra Damjana Kozole, Ti imaš noć Ivana SalatićaKoja je ovo država! Vinka BrešanaAleksi Barbare VekarićGlas Ognjena Sviličića… A u tom smislu posebno se istakao rumunsko-srpski celovečernji igrani film Ivana Grozna autorke Ivane Mladenović; taj film je osvojio je specijalno priznanje na festivalu u Lokarnu, gde je imao i svetsku premijeru, te nagradu za najbolji film Zagreb film festivala. Osim toga, Ivana Mladenović je ovenčana i godišnjom nagradom Gopo (rumunskim pandanom Oskaru) za film Vojnici. Priča iz Ferantija, urađenim u rumunsko-srpsko-belgijskoj koprodukciji.

Srpski dokumentarni film i dalje u usponu

Što se dokumentarnog filma tiče, na festivalima je i dalje bio prisutan i zapažen film Druga strana svega, a autorka ovog filma, Mila Turajlića, učestvovala je u programu Producers on the Move tokom Kanskog filmskog festivala. Projekat novog filma Mile Turajlić, radnog naslova Dosije: Labudović, bio je deo cenjenog koprodukcionog foruma CPH u Kopehnagenu. Wongar, film Andrijane Stojković, prikazan je i na festivalu Hot Docs u Kanadi, gde je severnoameričku premijeru imao i kratkometražni film A sada se spušta veče autorke Maje Novaković, prethodno prikazan na festivalu Visions du Reel u Nionu i koji je potom prikazan na par desetina viđenijih festivala širom planete, uključujući i Sarajevo film festival. Bogatim festivalskim životom u godini za nama može da se pohvali i zapaženi Taurunum Boy u režiji Dušana Grubina i Jelene Maksimović.

Vredi istaći da je na viđenom festivalu u Lokarnu u sklopu posebnog programa naslovljenog Srbija u fokusu predstavljeno šest srpskih filmova u fazi postprodukcije. A na najprestižnijem festivalu dokumentarnog filma na tlu Evrope, festivalu IDFA u Amsterdamu, jesenas je svetsku premijeru imao film Govori da bih te video u režiji Marije Stojnić, dok je Srđan Keča učestvovao na tamošnjem koprodukcionom foumu sa projekrtom svog novog filma Muzej revolucije. Na predstojećem izdanju Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu svetsku premijeru doživeće i Merry Christmas, Yiwu, novi film Mladena Kovačevića; na istom festivalu krajem januara i početkom februara 2020. godine biće prikazani i filmovi Okupirani bioskop Senke Domanović i Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali Gorana Radovanovića, pobednika nacionalne selekcije FEST-a 2019, a tu je i svetska premijera dugometražnog igranog prvenca Marka Đorđevića, filma Moj jutarnji smeh, koji je nedavno, u samo par sedmica osvojio tri glavne nagrade na festivalima u našoj zemlji (na Festivalu autorskog filma u Beogradu, na šestom Pančevo film festu i na Šumadijskom internacionalnom filmskom festivalu u Kragujevcu).

Zapažena kratkometražna ostvarenja

A kada je reč je o kratkometražnim srpskim ostvarenjima, mnogo festivalskih učešća imali su Poslednja slika o ocu u režiji Stefana Đorđevića (nagrađen Srcem Sarajeva Sarajevskog filmskog festivala za najbolji kratki film, a ovenčan i nagradom mladog žirija u Lokarnu), Jesenji valcer Ognjena PetkovićaŽicka Ivana BukvićaMališan Danila BećkovićaMi smo videli leto Šerbet Nikole Stojanovića (ovaj drugi je osvojio nagradu za najbolji studentski film Sarajevskog filmskog festivala), prošlogodišnja Lijana Ivana ĐurovićaJedini Mogu sam Nikole Polića, te izraelsko-srpsko dokumentarno ostvarenje Dolina vladara Jefima Graboja, nastalo tokom Međunarodnog studentskog filmskog kampa Interakcija u Zapadnoj Srbiji, koje je ušlo u uži izbor za godišnje nagrade IDA (Međunarodne asocijacije dokumentarista). Neputovanjakratki animirani film Ane Nedeljković i Nikole Majdaka, mlađeg, nastavio je niz zapaženih i berićetnih festivalskih učešća i nagrada i u 2019. godini, a ovaj dvojac uveliko radi na projektu svog novog filma.

Tokom čitave 2019. godine, u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, održavani su popularni i u većini slučajeva sada već tradicionalni dani, nedelje i festivali srpskog filma u raznim delovima sveta.

Koprodukcije i međunarodna saradnja

Brojni projekti skorih srpskih filmova pronašli su i izborili su institucionalnu pomoć u zemljama regiona, ali i širom Evrope, a koprodukcioni program Eurimages je na svojim sesijama tokom 2019. godine podržao projekte novih celovečernjih igranih filmova Ivana Ikića, Dušana Milića i Mladena Đorđevića. Osim toga, Srbija  je u avgustu  u okviru ovogodišnjeg MEDIA konkursa za Razvoj grupnih projekata ostvarila stopostotni učinak, i to u konkurencije 178 aplikacije iz 27 evropskih zemalja.

Nastavljena je plodna saradnja sa brojnim regionalnim i panevropskim filmskim i esnafskim platformama i inicijativama, a zahvaljujući Filmskom centru SrbijeSrbija je postala nova članica RE-ACT-a, regionalne inicijative za obuku na polju audiovizuelnog stvaralaštva. Srpski filmski profesionalci tako su sada u prilici da pohađaju brojne RE-ACT in radionice i da se prijavljuju za program koprodukcionog finansiranja u sklopu pomenute incijative.

A 11. februara 2019. je u Berlinu potpisan Memorandum o filmskoj saradnji između Filmskog centra Srbije i Fondacije Farabi Cinema iz Irana. Srpska i iranska strana su se potpisivanjem Memoranduma o filmskoj saradnji obavezali da će podržati i omogućiti saradnju između filmskih autora, produkcijskih i distributerskih kuća, podržati i organizovati kulturne seminare, radionice, masterklasove, omogućiti pristup sredstvima za podršku koprodukcijama između obe zemlje koristeći postojeće mehanizme podrške, omogućiti distributivne programe koje će osigurati širi domet i publiku za koproducirana dela, organizovati događaje namenjene umrežavanju filmskih profesionalaca iz obe zemlje i uspostaviti mehanizme za razmenu talenata i znanja.

Na četvrtim Francusko-srpskim filmskim susretima u organizaciji Francuskog instituta, Filmskog centra Srbije i Festivala autorskog filma (FAF) predstavljen je sporazum o koprodukcijama između Francuske i Srbije, potpisan tokom ovogodišnje posete Emanuela Makrona našoj zemlji. Tom prilikom, Ketrin Fodriataše za kulturu Francuske ambasade, naglasila je da se zapravo radi o obnovljenom ugovoru iz Titovog vremena, što je veliki uspeh. „Ovim sporazumom se ponovo pokreće zajednički rad na koprodukcijama i osnaživanju tržišta, tako da jedno filmsko tržište osnažuje drugo, i obrnuto“. Govoreći o mogućim modalitetima saradnje, Fodri je navela i konkretan primer: „Ako srpski film ima manjinskog francuskog partnera, on po definiciji ima pomoć i podršku za francuske distributere, što olakšava distribuciju i prikazivanje filmova u Francuskoj.“

Nastavljeno je i uspešno i u svetskim okvirima zapaženo fukcionisanje sistema podsticaja i poreskih olakšica za inostrane produkcije koje snimaju i rade u našoj zemlji. Na samom početku godine obznanjeno je da je srpsko Ministarstvo privrede odlučilo da poveća ukupan budžet za ove podsticaje sa 800 na 900 miliona dinara, odnosno, sa 6.7 na 7,5 miliona evra. Srbija postaje sve važnija i uposlenija tačka za saradnju ovog tipa na mapama svetskih producenata, a jedan od filmova koji je sniman u našoj zemlji, horor film Plen (Crawl) u režiji Aleksandra Aže, letos, u jeku udarne prikazivačke sezone,   ostvario je vrlo dobre rezultate na američkim bioskopskim blagajnama.

Decentralizacija

U Filmskom centru Srbije uveliko se radi na projektu decentralizacije srpske kinematografije, a prvi krupan i konkretan korak je nedavno potpisani ugovor o osnivanju Mreže kinoprikazivača Srbije. Kao priprema za to, početkom oktobra je u Gornjem Milanovcu  održana je prva konferencija na temu Razvoj publike – iskustva i novi pristupi. Učesnici na toj konferenciji bili su predstavnici 17 domaćih prikazivača.

Izdavaštvo

Tokom 2019. godine izdavački sektor Filmskog centra Srbije ovdašnjim filmofilima i stručnoj javnosti predstavio je i ponudio nekoliko refrentnih knjiga u izdanju naše kuće; u pitanju su: The Best Serbian Films of the 21st Century  Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, Trauma i postjugoslovenski film Vesne PerićCrni talas Veljka RadosavljevićaKa novim medijima Aleksandre MilovanovićStudije filma i ekranskih medija / Srbija 3.0  grupa autoraPortret umetnika kao političkog disidenta Vlastimira Sudara.

Uskoro…

Što se skore budućnosti u smislu delovanja Filmskog centra Srbije tiče, upravo se ovih dana formira mreža digitalizovanih bioskopa u Srbiji, a u toku su i neposredne pripreme za realizaciju konkretnih detalja pominjanog sporazuma sa Francuskom,  kao i izrada dva nova sporazuma –  sa Italijom i Egiptom, koji će uskoro biti potpisani.

A tu je i aktivno učešće u pripremi novog zakona o audiovizuelnim delatnostima u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, kao i inicijativa za smanjenje doprinosa za autorske ugovore. U saradnji sa filmskim centrima regiona i sa Francuskom, u toku  je priprema za izradu platforme prema non-linear broadcasting sistemima (Netllix, Disney, Amazon Prime…). I to nije sve. Svoje nove filmske projekte su snimili ili trenutno snimaju Slobodan Šijan, Srdan Golubović, Oleg Novković, Stefan Arsenijević, Srđan Dragojević, Dušan Kovačević, Dušan Milić, Ivan Ikić, Milica Tomović i drugi, a premijere većine se očekuje tokom 2020. godine. Projekte svih pobrojanih autora, kao i mnoge druge, podržao je upravo Filmski centar Srbije.