SRB ENG

Radovi u toku: „Speleonaut“, novi film Sonje Đekić

31. јан 2017 | Autor: Zoran Janković




Rediteljku Sonju Đekić, tada Blagojević, upoznali smo 2013. godine kada je predstavila svoju Kosmu, taj odličan dokumentarni film o životu preostalih Srba na Kosovu i Metohiji, ispričan ponajpre kroz prizmu radio-entuzijasta i uposlenika nekolicine tamošnjih radio-stanica na srpskom jeziku. U ovom trenutku, Sanja Đekić privodi kraju rad na svom  novom, a ponovo dokumentarnom filmu, nazvanom Speleonaut.

Evo kako nam je Sanja Đekić predstavila ovaj svoj film u nastajanju: „Milutin Veljković je 1969. godine, u 34. godini života, ušao u pećinu Samar na istoku Srbije i tamo proveo 15 meseci, što je do danas neprevaziđen rekord u pećinskom samovanju. Student atomske fizike, pitomac vojne akademije, električar, amaterski pisac naučno-fantastičnih romana, samouki speleolog od detinjstva i još što-šta, Milutin Veljković je tokom svog dugog boravka u pećini pisao dnevnik koji nas upoznaje sa rezultatima njegovih brojnih bioloških, speleoloških i arheoloških istraživanja, ali i sa mnogim ličnim sećanjima, mislima, tegobama i uvidima. Svoj primerak ovih dnevničkih zabeleški objavljenih pod naslovom Pod kamenim nebom nabavila sam preko oglasa, sa posvetom: Istraživačima koji sagoreše na granici Nepoznatog. Posle dugogodišnje potrage i raznih verzija scenarija – mislim da upravo ova posveta najtačnije izražava unutrašnju ideju filma, a verovatno i suštinu mog zanimanja za dokumentarni film uopšte.“

„Mrak, vlaga i konfiguracija terena snimanje u pećini čine vrlo specifičnim – od vrste i veličine tehnike, do dodatne speleološke opreme i neobičnog, drugačijeg ambijenta u kom vlada stalni huk vode pa je teško bilo šta čuti. Ipak, najveću poteškoću predstavljala je niska temperatura podzemne reke, koju je gotovo nemoguće izbeći svuda duž glavnog toka pećine dugačkog oko dva kilometra, pa je i pored ronilačkih odela, kombinezona, vunenih čarapa i čizama – nemoguće bilo ostati suv, i tokom dugih sati snimanja u pećini hladnoća je predstavljala veliku poteškoću. Tako smo imali prilike da iskusimo samo mali deo onog kroz šta je prolazio glavni lik filma tokom  11.111 sati života ovde. I moje životne okolnosti su se usložnile od trenutka kad sam počela da radim na ovom projektu, pa sam na snimanje krenula u pratnji proširene ekipe: pored snimatelja, tu si bili i moja mama, suprug i petnaestomesečna ćerkica. Deleći jednu skromnu prostoriju u selu koje nestaje (a gde se nalazi pećina), često mi je padao na pamet naslov Von Trirovog dokumentarca Pet opstrukcija. Sad kad razmislim, ta asocijacija je bila višeslojna. Pored (pet i više) poteškoća na snimanju, jednako veliki izazov je kako da se ispriča priča o ovom događaju iz prošlosti – uzbudljiv i neizvestan podvig za onovremenu naučnu i širu javnost, a za junaka filma introspektivni zaron u sopstveno biće koje se, u nedostatku senzacija, ponovo rađa i otkriva.“

„Kako dočarati težinu nesvakidašnjeg poduhvata kakav je Milutinov? Kako preneti  u doživljaj razne aspekte i ritam pećine koje je on doživljavao tokom 15 meseci i opisao u knjizi? Kako da se prenese duh vremena u kom se sve to dešavalo, isti trenutak u kom su prvi ljudi hodali po Mesecu, i kada je postojala jedna planetarna radoznalost za kolektivna postignuća i mogućnosti čovečanstva? Kako isprepletati priče raznih zanimljivih ličnosti u vezi sa glavnom temom – svi istraživači na granici Nepoznatog? To su pitanja kojima se bavim intenzivno, i na koja tražim odgovor zajedno sa svojim starim saradnicima, to su: Nemanja Babić (montažer), Pablo Ferro Živanović (direktor fotografije), Svetlana i Zoran Popović (producenti). Trenutno su u toku snimanja u Beogradu, a ušla sam i u montažu; doduše, tek nas čeka komplikovan i zanimljiv proces uklapanja raznorodnih arhivskih materijala i put do neuobičajene forme koju smo zamislili. Posebno se radujem radu na zvuku, jednom kada zavlada pećinski mrak.“

 Zoran Janković