SRB ENG

Uručene nagrade Festivala srpskog filma u Čikagu

14. авг 2018 | Autor: Zoran Janković




Juče su u Beogradu, u prostorijama Filmskog centra Srbije uručene nagrade Festivala srpskog filma u Čikagu. Tom prilikom istaknut je značaj filmskih smotri u svetu.

Na mlečnom putu u Čikagu proglašen za najbolji srpski igrani film, a Panta Rei za najbolji dokumentarni film, a dobili su i priznanje publike. Specijalne broznane plakete i povelje uručene Slobodi Mićalović i porodici pokojnog Ljubiše Samardžića.

U Filmskom centru Srbije bilo je svečano, a razgovralo se i o postojećim festivalima srpskog filma u Australiji, Vankuveru i Čikagu i značaju da se i novim filmskim smotrama srpskog filma, uz pomoć naše dijaspore i države Srbije i u drugim svetskim metropolama, na najlepši način predstavi srpska filmska umetnost, ali i mogućnosti snimanja filmova u Srbiji sa stranim partnerima.

U svečanom delu događaja u Filmskom centru Srbije najpre je Slavica Petrović, direktor Festivala srpskog filma u Čikagu uručila Plakete odlivene u bronzi i Povelje publike. Za najbolji igrani film nagrađen je film Na mlečnom putu autora Emira Kusturice, a za najbolji dokumentarni film proglašen je Panta Rei velikana srpskog filma, Ljubiše Samardžića.


Direktorka ovog festivala, g. Petrović, je podsetila da je minuli fesitival naša ambasada u SAD, u Vašingtonu, proglasila najznačajnijim kulturnim događajem u srpskoj zajednici, kao ida je izrastao u tradicionalnu filmsku manifestaciju koja je veoma značajna za promovisanje srpske kulture u svetu.

Petrović je istakla da festival u Čikagu prate ne samo naši ljudi, nego i Amerikanci. Takođe, prate ga ne samo mediji iz Srbije i naši mediji u Americi, nego i najugledniji američki mediji koji događaj i najavljuju i prate. Festival se održava u elitnim čikaškim filmskim dvoranama, a minule godine festival je otvorio film Emira Kusturice Na mlečnom putu, koji je porglašen za najbolji film, a publika ga je takođe proglasila za najbolji. Publika je dugotrajnim aplauzom nagradila glumačku ekipu i stvaraoce filma, a posebno reditelja i glavnog glumca Emira Kusturicu, koji uživa velike simpatije naših ljudi.

Priznanja su uručena Slobodi Mićalović, jednoj od glavnoj junakinja pomenutog filma; ona je bila planirana i da bude gost Festivala, ali je zbog poslovnih obaveza morala da odustane.
Plaketu odlivenu u bronzi i povelju za najbolji dokumentarni film i nagradu publike dodeljenu filmu Ljubiše Samardžića, uručena je dugogodišnjem saradniku našeg filmskog velikana, g. Zlatici Arsić. Tom prilikom uručena je i Knjiga sećanja u koju se upisivala publika čikaškog festivala, iznoseći veliko poštovanje prema večnom Smokiju. Očekuje se da će i priznanja i Knjiga sećanja završiti u Legatu Ljubiše Samardžića u Jugoslovenskoj kinoteci, jer je to poslednji festival autora u godini u kojoj je još bio živ.

Gospođa Petrović je podsetila i na divne reči Marije Karan, naše poznate glumice koja živi u Holivudu, koja je evocirala uspomene na Ljubišu Samardžića, zahvaljujući kome je postala poznata glumica u Srbiji. Direktor Festivala Slavica Petrović je posebnu zahvalnost iskazala inicijatoru organizovanja festivala g. Aleksandru Vlajkoviću, za veliku podršku i pomoć svih minulih godina trajanja festivala, kome je Festivalski odbor takođe dodelio specijalnu plaketu i povelju Festivala. Petrović je istakla da su pripreme za održavanje ovogodišnje šeste manifestacije u punom jeku. U toku je odabir filmova, a festival će se i ove godine održati u prvoj nedelji decembra.

Nenad Dukić, naš poznati filmski poslenik – filmski kritičar i producent je i selektor Festivala srpskog filma u Australiji, poslao je poruku da ove godine festival postaje punoletan, jer se održava osamnaesti put. Rekao je da je minulih 17 godina na festivalu prikazano više od 100 igranih i dokumentarnih filmova. Festival se inače održava u 5 najvećih gradova petog kontinenta u kojima u velikom broju žive naši ljudi i to u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Adelaidu i Frimontlu.

Prošle godine festival je održan, kao i prethodnih godina krajem novembra, početkom decembra, pa će tako biti i ove godine. Takođe, Festival će i ove godine otvoriti neka poznata ličnost, a da je prošle godine to bila poznati mecosopran Milijana Nikolić, svetska operska diva, veoma poznata u Australiji, poznata i kao veliki zaljubljenik u film. Naravno i ove godine na Festivalu će biti izbor najboljih srpskih filmova – istakao je Dukić.

O Festivalu srpskog filma u Vankuveru govorila je Nevena Đonlić, filmski selektor Festivala srpskog filma u Vankuveru, na zapadnoj obali Kanade. Podsetila je da će se ove godine u novembru održati jedanaesti po redu festival, kao i da se poslednjih godina održava u elitnom bioskopu VanCity Theatar.

Vankuver je, podseća Đonlić, posle Holivuda vodeći filmski centar na američkom kontinentu. Zato je Vankuver interesantan za našu zemlju, jer bi produkcijske kuće posredstvom ovog festivala mogle saznati i nešto više o mogućnostima snimanja filmova u Srbiji i pogodnostima koje za film nudi srpska država. Festival je poznat i po gostima koje dovodimo iz Srbije, a sve to najvećim delom finansira gospodin Predrag Vladiković, istaknuti predstavnik srpske zajednice, koji voli film koji je umetnik u duši i pomaže na sve moguće način.

Međutim, sigurno je da bi i država mogla delom da pomogne, pa bi sve bilo mnogo lakše. Festivali srpskog filma u svetu imaju veliki značaj i država bi morala sa svoje strane da pomogne održavanje tih manifestacije, jer za to nisu potrebne velike pare – istakla je Nevena Đonlić.


Na kraju je bilo reči i o inicijativi filmskih poslenika da se broj filmskih festivala srpskog filma u svetu poveća i da bi novi festivali trebalo da se organizuju i u Parizu, Londonu, Moskvi, Pekingu, Atini i još nekim gradovima. O tome su govorili u ime incijativnog odbora Aleksandar Vlajković i Miodrag Ilić, poznati dramski pisac i filmski scenarista.

Novi festivali srpskog filma u svetu, treba da se organizuju u saradnji sa organizatorima u dijaspori i regionu i uz logističku podršku novoosnovane Asocijacije za promociju srpskog filma, kulture i drugih vrednosti Srba u svetu i Srbije – „SERBIAN FEST“ i strukovnih, poslovnih i državnih institucija Srbije . istako je Vlajković i nastavio: „Film kao medij je izvanredno sredstvo za komunikaciju među ljudima i otuda ga treba koristiti za promociju srpske države, njenih vrednosti, a isto tako i kao mogućnost za produkciju filmova u Srbiji, jer može da donese značajne prihode i ostvari napred pomenute ciljeve, čija je vrednost nemerljiva. Strana produkcija filmova u Srbiji je itekako moguća, jer o tome najbolje govori činjenica da smo u prošlosti učestvovali u velikim svetskim produkcijama. Srbija i danas ima istaknute filmske stvaraoce i filmske radnike koji su konkurentni na svetskom tržištu, takođe atraktivne lokacije za snimanje filmova, filmska studija i opremu za snimanje filmova, a država je donošenjem Zakona o koinematografiji koji stvara značajne ekonomske pogodnosti stranim producentima, tako da sve to čini Srbiju interesantnom destinacijom za snimanje filmova o čemu strani producenti nedovoljno znaju, pa ih na to treba kontinuirano podsećati. Iskustva sa nekim novim produkcijama su veoma povoljna i sada je više nego nužno nastaviti animiranje stranih producenata za snimanje filmova u Srbiji. Iskustva koja imaju neki organizatori festivala i revija na kojima se prikazuju naši filmovi su pozitivna i samo delimično ispunjavaju ciljeve koje je moguće ostvariti, jer oni tom poslu pristupaju iz ljubavi prema filmu i želje da ostvare neke komercijalne efekte. Oni koji imaju veće ambicije najčešće posluju na granici rentabiliteta, jer su prepušteni sami sebi. Festivali takođe mogu da pomognu plasmanu srpskog filma u svetu u čiju produkciju država ulaže određena sredstva, pa bi izvoz domaćeg filma doneo Srbiji devizni priliv, a producentima nova sredstva za ulaganja u film.“

Miodrag Ilić je dodao da državne institucije Srbije treba da pomažu projekte od nacionalnog značaja. Reč je o projektu od koga mogu imati koristi građani Srbije, država Srbija, naši ljudi u rasejanju, lokalni organizatori i zemlje u kojima se manifestacije održavaju. Imajući u vidu takve interese verujemo da će državne institucije Srbije / pre svega Ministarstvo kulture i medija/ to prepoznati i da će podržati Projekat u skladu sa mogućnostima. Projekat ne zahteva velika ulaganja, a ono što se uloži biće na nemerljiv način višestruko uzvraćeno. Značajno je i da su to ulagnja u program kulture, koji će Srbiji pomoći u stvaranju pozitivnog imidža u svetu, a uz to može doneti i materijalnu korist koja će se meriti deviznim prilivom od prodatih filmskih prava ili za pružene usluge za snimanje filmskih koprodukcija u Srbiji – rekao je Miodrag Ilić.

Z. J.