Ova zima, krcata premijerama domaćih filmova, donela nam je i priliku da upoznamo i neka nova glumačka lica; tako nakon epizode u Inkarnaciji, mladu Vanju Nenadić ovih dana možemo da gledamo i u glavnoj ženskoj ulozi u Biseru Bojane, novom filmu Milana Karadžića. Sasvim dovoljan povod za razgovor sa mladom glumicom na temu upravo tog filma, ali i na neke druge filmske i glumačke teme.
Šta za vas na prvom mestu predstavlja Biser Bojane?
Ovaj film za mene predstavlja, pre svega, veliki izazov. Imala sam tu sreću da na samom početku karijere dobijem ovako veliku ulogu i stoga sam dala sve od sebe da opravdam poverenje koje mi je ukazano. Za ulogu Lole morala sam, pored crnogorskog dijalekta, da savladam i vožnju kajta, što nije bio nimalo lak zadatak. Moram da priznam da sam u početku imala malu bojazan kako će sve to da ispadne, ali sada sam u potpunosti zadovoljna rezultatom. A publika ce već da oceni da li se naš trud isplatio.
Koliko ste pre ovog filma i snimanja bili upoznati sa kajterskom supkulturom?
Nažalost, snimanje Bisera Bojane je za mene bila prva prilika da posetim Adu Bojanu i da se okušam u vožnji kajta. Po prirodi sam avanturista, tako da mi pripreme za ulogu Lole, instruktorke kajta, nisu teško pale. Na snimanju sam se zaljubila u ovaj sport i adrenalin koji on sa sobom nosi. Toliko, da ćete me na leto sigurno naći na Adi kako uživam u svom novom hobiju.
Biser Bojane u dobroj meri je i ovdašnji ekvivalent romantičnoj komediji, te kako se vama čini spoj te dobro poznate mustre i ovdašnjih specifičnosti?
Smatram da na našoj filmskoj sceni nedostaje ovog žanra, uz koji publika može da se opusti i nasmeje. Ono što Biser Bojane čini specifičnim jeste upravo spoj dve tako slične, a ipak različite kulture. Mislim da će ljubavna priča između Lole, temperamentne Crnogorke i Đorđa, stidljivog Beograđanina, pokupiti simpatije publike.
Direktan partner vam je Slaven Došlo, koga poznajete jako dugo i sa kojim ste već igrali (u kratkom filmu Katarine Koljević), te kako je tekla vaša saradnja u slučaju ovog ipak dugometražnog i ambicioznijeg filma?
Zaista je bio neverovatan osećaj saznati da prvu veliku ulogu na filmskom platnu delim upravo sa prijateljem sa kojim sam, kao dete, po prvi put stala i na pozorišne daske. Slaven i ja se dugo poznajemo i odlično razumemo, tako da je saradnja bila i više nego divna. Jedno drugom smo bili velika podrška, a posebno nam je uzbudljivo bilo to sto smo sada po prvi put igrali zajedno kao diplomirani glumci, a ne kao amateri.
Biser Bojane donosi i spoj najmanje tri glumačke i stvaralačke generacije, šta ste konkretno naučili iz rada sa starijim kolegama-glumcima ali i ostalim starijim članovima autorske ekipe?
Zadovoljstvo je bilo raditi u takvom okruženju i sa ekipom koja iza sebe ima toliko iskustva. Svaki dan snimanja je za mene bio novi izazov, koji sam uspešno prevazišla uz nesebičnu pomoć starijih kolega, od kojih sam mnogo naučila. Glumačka ekipa filma je sjajna, a samim tim i atmosfera na setu. Nadam se da smo bar deo sjajne energije koja je vladala na snimanju uspeli da prenesemo na filmski ekran. Ono što je za mene predstavljalo najveću barijeru u toku snimanja, jeste upravo crnogorski dijalekat. Međutim, zahvaljujući kolegama, a posebno glumici Dubravki Drakić, uspela sam da prevaziđem ovaj problem.
Lane smo vas videli u Inkarnaciji, ovu godinu ste otpočeli Biserom Bojane, pristižu li već ponude za nove uloge i na čemu trenutno radite?
Trenutno spremamo jedan interesantan projekat u Narodnom pozorištu Sombor. Reč je o predstavi o Milanu Konjoviću u režiji Milana Neškovića. Kada su projekti za beogradsku publiku u pitanju, još uvek je rano da pričam o njima, ali ćete biti uskoro obavešteni.
Zoran Janković