Ovo je priča o Dejanu Radojičiću, čoveku koji pati od cerebralne paralize i čija je profesija izrada ključeva. Rođen je kao zdrava beba, ali zbog nemara doktora prilikom vakcinacije, ozbiljno je oboleo. Ipak, ove prepreke nisu sprečile Dejana da se bavi sportom, skijanjem i plivanjem. Osvajao je nagrade na šahovskim takmičenjima, takođe…
Film govori o nasilničkom uništavanju starog gradskog jezgra Novog Sada i izgradnji jednobraznih « velelepnih » višespratnica koje deluju hladno i neljudski. Autor prikazuje detalje starih gradskih kuća ali i proces njihove destrukcije. Završni udarac deluje kao poslednji krik da se taj suludi proces zaustavi.
Pitanje: Šta pop, policajac, pilići i autorova tetka imaju zajedničko? Odgovor: Nisu učestvovali na predsedničkim izborima.
Posle 15 godina života u mirnoj Vojvodini, dva brata izbeglice iz Bosne i dalje se ne uklapaju u sredinu. Svojim ponašanjem i fikcijama negiraju istoriju i verovanja svog naroda. Iako je njihova priča konfuzna, u njoj ima istine. Njihovo ludilo pokazuje masovno ispiranje mozga većine. A kada počne igra nema konflikata…
Građani Srbije čekaju u redu ispred ambasade Nemačke u Beogradu, nadajući se da će dobiti vizu za posetu Nemačkoj. Neki će možda uspeti, a neki možda neće…
Da li ste ikada želeli da živite sami? Kako u kasnim dvadesetim napustiti “topli porodični dom” u Srbiji gde sem ekonomske krize još uvek vlada ideja o “porodičnoj zadruzi” kao najboljem i najprirodnijem uređenju porodice. Potreba i želja da se napusti roditeljski dom pre zasnivanja sopstvene porodice (udaje) nailazi na nerazumevanje i pokreće niz tragikomičnih […]
Priča o ljudima koji su nestali ili kidnapovani sa područja Kosova i Metohije za vreme i posle rata 1999. godine.
Zidovi u gradu oslikani muralima i ispisani grafitima. Od običnih betonskih
Stara kuća i njeni delovi propadaju od oksidacije i zuba vremena. Sve propada i nestaje, ostaju samo uspomene.
Ovaj eksperimentalni film otvara pitanje telesnosti u tehnološkom društvu, prikazujući jednu novu situaciju mehanizovane seksualnosti, u kojoj se čovek javlja kao pasivni objekat i mašina koja omogućava dinamičan odnos između dva indiferentna tela.
1964. godine Tomislav Gotovac snimio je u Beogradu u produkciji Akademskog kino kluba tri eksperimentalna filma: Pravac (Stevens Duke), Kružnica (Jutkevič – Basie) i Plavi jahač (Godard – Blackie). Četrdeset dve godine kasnije, u martu 2006, Antonio G. Lauer, a.k.a. Tomislav Gotovac, uradio je rimejk ovih filmova u Akademskom filmskom centru (nekada Akademski kino klub).