Bosanac, izbeglica u Nemačkoj, želi da se ubije za Novu godinu, jer ga je devojka Sanja napustila zbog Turčina, Murata. Gazda šalje Jovanku, prostitutku našeg porekla, da ga razveseli. Jovanka i suicidni Bosanac prinuđeni su da zajedno provedu novogodiššnju noć.
Posle sedam godina izgnanstva, izbeglička porodica Borota vraća se svojoj kući u Hrvatsku. Taj povratak postaje i ponovno okupljanje ratom rastavljene porodice. Ovo je intimna priča ispričana kroz detalje lične drame s diskretnim odjecima velike tragedije preko 250 000 Srba koji su napustili svoje domove u Hrvatskoj tokom ratnih operacija 1995. godine. Njihova sudbina je […]
Razmišljanja o trenucima kada nam je život bio nezamisliv bez drugih osoba i o trenucima kada smo morali živeti sami. Kiša, sunce, sreća, tuga…smenjuju se u krugu života.
Sara Kejn (1971-1999), kultna britanska dramska književnica 90-tih, (izvršila samoubistvo pertlama u bolničkom WC-u), u svojoj kuhinji čita knjigu nasilja 20-tog veka i govori o svom unutrašnjem bolu. Za to vreme, Sarina smrt, u crnom odelu, ulepšava se za susret sa Sarom i priprema joj čizme sa zlatnim pertlama… Sara se budi iz ružnog sna. […]
Pod uticajem faktora koje je proizvela današnja civilizacija, led se otapa, stvara se kritična količina vode u kojoj se zatekao čovek…
Tema filma je opsada Dubrovnika 1991. godine. Iskazi sagovornika i arhivski materijal upotpunjuju svedočanstvo o granatiranju grada koji je proglašen delom kulturne baštine UNESCO-a.
Film prikazuje rekonstrukciju grada Beograda iz 1403. godine, za vladavine despota Stefana Lazarevića.
Animacijom delova i elemenata slika, one se pretapaju jedna u drugu, pričajući jednu životnu priču vizuelno-metaforičkim i simboličkim sredstvima.
Plodne njive u moravskoj dolini bivaju predviđene za deponiju smeća. Seljaci protestvuju, ne daju. Njihova borba, po svoj prilici, biće uspešna…
Iz revolta zbog ukidanja imena Jugoslavija, Bunjevac, privatni štampar i navijač iz Subotice, Blasko Gabrić, svoje imanje proglašava četvrtom Mini Jugoslavijom. “Ja sam Jugosloven i ko može bez referenduma da mi ukine državu i njeno ime…” Ispred svoje kuće, na jarbol je podigao zastavu SFRJ. Kod kamenoresca je naručio četiri granična kamena na kojima će […]
Živeti život na salašu nije idilično. Ne kaže se uzalud: salaš traži slugu, a ne gospodara. Živa Pejin i Zlata Putić podarili su nam ispovest o svom životu na salašima bez struje i puta, o onima kojima je samo muk preostao pod kapom nebeskom.
Drugog oktobra 1991. godine krizni štab opštine Slavonska Požega doneo je naredbu o evakuaciji građana iz 26 sela u kojima je živelo srpsko stanovništvo. “Njeno trajanje, rečeno je, zavisiće od smirivanja prilika na navedenom području”. Za stanovnike ovih sela, to je datum koji pamte kao dan kada su proterani sa ovih prostora.