Čovek se probudi na klupi, na nepoznatom gradskom trgu. Ne seća se svog imena, ni kako je tu dospeo. Četiri čoveka sa belim maskama, u crnim odelima, pojave se niotkuda. Ubiju ga.
Probudi se. Siguran da je sanjao, ustane sa klupe. Nalazi se na istom trgu. Ubrzo, pojave se Ubice. Mora da beži.
Kuda god da krene, koliko god da beži, uvek ga ubiju. Uvek se probudi. Izgubi se u košmaru.
Trgne se iz sna u bolničkom krevetu. Doktor mu otkrije da su pronašli nepoznatu supstancu u njegovom krvotoku. Ona je uzrok gubitka sećanja. Nije sanjao. Ponovo ga pronađu.
Probudi se na klupi, u jedinu stvarnost koju ima. U begu pronađe hemičara koji mu je obrisao sećanje. Nije bio unajmljen da to uradi – bio je primoran. Čovek shvata – neko mu je smestio.
U jednom od najdužih begova, u pustari, daleko od grada, Čovek pronađe belu masku, među ostacima spaljenog crnog odela. Čovek shvati jedini način da sklopi slagalicu – mora da se suoči sa Ubicama.
Uspe da odvoji jednog od njih, i savlada ga u brutalnom fizičkom obračunu. Saznaće odgovor po svaku cenu – Ko mu je smestio ubistvo?
