Pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart, predstavljamo Filmoskopiju, portal filmske kritike, eseja i intervjua. Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. godine urednik redakcije je filmski kritičar Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Ako i uspeva da dekonstruiše laičku predstavu švajcarske socijalne panorame, Popadić ne odlazi dovoljno daleko kako bi sazidao slojevito poimanje ovog kompleksnog pejzaža, već se zadovoljava površinskim razotkrivanjem fenomena koji istražuje.
Ono što akustična, timidna muzička postavka zaista čini u filmu Tilva Roš jeste da služi kao posrednik u odvajanju njegove estetike od uopštene prirode skejterskog filma. Ona na neki način „ublažava“ i razoružava članove Kolosa, udaljavajući ih od avanturističkog i često hipermaskulinizovanog duha skejt kulture. I
Redakcija Filmoskopije ovog septembra započinje novi projekat, naslovljen Filmoskopija – decentralizovana kritika, koji za cilj ima razvijanje kritičke misli kod mladih, promovisanje filmske kulture i srpskog filma, decentralizaciju filmske ponude, te upoznavanje mladih sa filmskim ostvarenjima koja pokreću dijalog o akutnim problemima našeg društva.
U filmu „Bitka na Neretvi“, Pinter i Veljko Bulajić grade istovremeno uzbudljiv istorijski narativ i intimnu dramu junaka. U vizuelnom pristupu, Pinter ostaje veran predanoj analizi dramaturgije filma. Jarki bojeni akcenti povezuju dualitet ratne pobede koja sa sobom neminovno nosi bol i gubitak.
Stavljajući obične, obično nevidljive ljude u fokus, oba reditelja uspevaju da prikažu lične istorije kao neizostavan, integralni deo one ispisane, velike, kolektivne istorije koju prepričavamo poput neke strašne bajke, čije bitne datume i činjenice recitujemo po automatizmu i čije posledice osećamo i danas.
Rediteljka Dragana Jovanović koristi film kao instrument kojim rasvetljuje domene kolektivnog i individualnog nesvesnog, nudeći nove okvire za njihovo tumačenje. Sa autorkom smo razgovarali o njenom dugometražnom dokumentarcu „Aurorin san“.
Autorov sentiment na kraju je jasan, mada ostaje otvoreno pitanje za čime se žali, budući da je reč o izuzetno neuslovnom radu: da li je film kritika sistema u kom je moguć nastanak ovakvih pukotina mikrohaosa ili izraz nemira usled nestanka jednog takoreći izvan-realnog zanimanja?
„Kos kos kupina“, slično kao i „Vlažan pesak“, prostor je u okviru kojeg Naveriani testira odnos kolektivne tradicije spram individualne (ženske) slobode, istražujući načine na koje ova dinamika posledično vodi formiranju identiteta, ali i poimanju ljubavi i seksualnosti.
U filmu „Vampir“, zvučnost dobija ulogu provodnika koji je vanvremenski, nadjezičan, pa čak i natčulan.
Ovi filmovi stapaju se u pokušaju da prikažu sazrevanje mladih u različitim dobima i situacijama kroz neprestano tinjanje anksioznosti u pozadini (individualne, kolektivne, pa i ekološke), koja na kraju svakog filma konačno i proključa.
Dejan Petrović, selektor takmičarskog programa festivala Interakcija, napravio je izuzetan internacionalni program kratkog kreativnog dokumentarca, koji obiluje dinamičnim, kontemplativnim i uzbudljivim filmovima.
Sa filmološkinjom Petrom Belc Krnjaić razgovarali smo o širenju i preispitivanju granica umetnosti, nasleđu jugoslovenskog eksperimentalnog filma, „nenadmašenim“ autorkama i drugim temama.