Filmoskopija

filmoskopija@fcs.rs
facebook.com/filmoskopija
@filmoskopija
filmoskopija

Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart. 

Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.

Reč urednika Filmoskopije

„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.

Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.

Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.

O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.

Nikola Radić, oktobar 2022.

jadna stvorenja

Jadna stvorenja: I Grk stvori ženu

Ema Stoun prirodno i spontano iznosi bizarne i apsurdne replike, pojačavajući njihovu nameravanu efektivnosti. Izvrsnost glumačkog performansa Eme Stoun ukotvljena je mudrim, dovoljno upadljivim, ali suptilno izvedenim pokretima tela i mimikom lica, zbog kojih njen lik nikada ne postaje podsmešljiva karikatura već uverljiv prikaz kompleksnog razvoja ženske heroine.

o suvom bilju

O suvom bilju: So zemlje

Posmatran u kontekstu autorovog opusa (a i sudeći prema izostaloj Zlatnoj palmi), Nuri Bilge Džejlan ovim filmom nije nadmašio sebe, ali ostaje dosledan, sledstveno slikajući so zemlje i kumulativnim vraćanjem mišljenju filma.

ena sendijarević

Ena Sendijarević: „Svi smo mi na neki način migranti“

Nakon svetske premijere u Lokarnu, i gostovanja u Torontu, Palm Springsu, Sarajevu i na brojnim drugim festivalima, film Slatki snovi, koji tematizuje holandsku kolonijalnu prošlost u Indoneziju, nedavno je prikazan na 29. Festivalu autorskog filma u Beogradu. Ena Sendijarević, rediteljka i scenaristkinja bosanskohercegovačkog porekla sa holandskom adresom govori o Slatkim snovima, patrijarhatu, feminizmu, kolonijalizmu i migracijama.

stari hrast

Stari hrast: Mlak otpozdrav Kena Louča

Čini se da je Stari hrast pre dobronamerni poziv na dobročinstvo i zajedništvo nego sveobuhvatna, studiozna i realistična disekcija jednog socijalnog problema. Možemo to shvatiti kao Loučov sentimentalni pozdrav karijeri neprekidne borbe i upiranja prsta u bolna mesta društva, nakon koje buduće borbe u amanet ostavlja drugima.

hrabri balkan

Hrabri Balkan: Špice, šutnja i video-trake

Lutajući sećanjima na neka davna proleća i zadirući u slojeve bliske istorije i daleke sadašnjosti, navigovanje selekcijom Hrabrog Balkana vodi razuđenim drumovima realnosti filma i iluzionizma života, pričajući neke poznate priče na nove načine, ili pak obrnuto, služeći se poznatim filmskim metodama za otkrivanje nepoznatih priča.

maja stanković

Maja Stanković: „Najveći izazov u filmu danas je kako se odupreti krizi narativa“

„Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava film je i kako se odupreti njegovom svođenju na biznis, na industriju repliciranja profitabilnih modela i matrica koji su politički korektni i isključivo u funkciji obrta kapitala, ili kako u sveopštem neoliberalnom ludilu spojiti nešto novo, kreativno i različito sa profitom“ u razgovoru za Filmoskopiju kaže teoretičarka umetnosti Maja Stanković.

zver

Zver: Do užasa egzistencije

Čini se da Bonelo srlja u mnogobrojne teme kako bi dočarao jedno – nemogućnost bega od egzistencije, od beskonačnog ponavljanje istih karaktera, grešaka, sudbina. Zver je poput uma savremenog čoveka koji, tragajući za istinom, poseže za odgovorima koji se međusobno dopunjuju, potiru, (samo)potvrđuju. Iza uvek ostaje praznina, (ne)svesnost o dubini „zečije rupe“.

prolazi

Prolazi: Biciklom u prazno

Mada nije presedan kakvim ga svetska kritika proglašava, film Prolazi pametno uočava da želje i strasti bez spremnosti na odgovornost u konačnici ostavljaju prazninu, samo je pitanje u kome.

ekskurzija

Ekskurzija: Istina kao izazov

Dijalozi i jezik koji deca u filmu koriste toliko su realistični da na trenutke deluju kao potpuna improvizacija. Toj realističnosti doprinosi i preklapanje glasova u grupnim scenama gde gotovo svi likovi govore uglas, a gde se ne ističe nužno glas-mišljenje onoga ko je u fokusu kamere, već neki od komentara koji čujemo iz daljine. Gunjak ne samo da polazi za rukom ova spontana polifonija, već pokazuje i senzibilitet za umerenost ovakvog tipa dijaloga.

filmovi vladimira perišića

Filmovi Vladimira Perišića: Okrutni okular odrastanja

U međuprostoru kalkulisanosti i dečačke nespretnosti, Perišićevi likovi su primorani da skidaju slojeve nejasnoće i izveštačenosti kako bi došli do nekakve istine, na isti način na koji i sam reditelj traga za novim horizontima u nasleđu modernog evropskog filma.

samo reka teče

Samo reka teče: Nek sanjaju reke sve dok dođem kraju

Kompleksni pristup policijskom trileru, bogat studijama likova i pažljivom analizom društvenih dinamika, Samo reka teče čine filmom koji se ističe unutar žanra. Sa snažnom glumačkom postavom, vizuelnom izuzetnošću i originalnim pristupom žanru, film istražuje etičke dileme prikazujući zločin ne samo kao pukotinu u socijalnom tkivu već i kao logičan ishod potlačenosti.