Filmoskopija

filmoskopija@fcs.rs
facebook.com/filmoskopija
@filmoskopija
filmoskopija

Pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart, predstavljamo Filmoskopiju, portal filmske kritike, eseja i intervjua. Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. godine urednik redakcije je filmski kritičar Nikola Radić.

Reč urednika Filmoskopije

„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.

Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.

Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.

O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.

Nikola Radić, oktobar 2022.

Kuhinjska brigada

KUHINJSKA BRIGADA, MAČ SA DVE OŠTRICE: NEPRISUTNO SVEPRISUTNO

U slučaju oba filma pitanju rase pridaje se samo načelni značaj – kroz tematska, ali ne i slikovna sredstva (primera radi, mladići afričkog i arapskog porekla u Kuhinjskoj brigadi mahom su predstavljeni u grupi, naspram same Kati), a formirani narativi ukazuju na to da se interesovanje kreće mahom u okvirima zadovoljavanja parametra prisustva, ali ne i razumevanja ovih likova.

bez1

BEZ: PAS JE ČOVEKU (S)PAS

Kao Servantes, reditelj filma Bez ostavlja prostor gledaocu da sam zaključi šta su granice mogućeg. Sa čvrsto postavljenim okvirima sveta i prihvatanjem likova onakvim kakvi jesu, a ne kakvi mogu da budu, ni psi koji govore nisu ništa neuobičajeno.

Lazar Radić

LAZAR RADIĆ: „POTREBA ZA IZVANREDNOM FOTOGRAFIJOM NE SME BITI U PRVOM PLANU“

Nezavisno od forme ili žanra, trudim se da svaki projekat bude nešto drugačije. Kod nas je malo tržište, ljudi te vrlo brzo zapamte i ubace u kalup i identifikuju te kao recimo „dokumentaristička estetika”. Kad bi mi se to desilo verovatno bih prestao da se bavim ovim poslom. Zamisli, samo te angažuju da snimaš filmove sa uličnom estetikom i gangsterima kao glavnim likovima!

KRISTINA: PORTRET MEĐU PEJZAŽIMA

Dok Kristina stoji pred slikama, nemoguće je ne videti sličnost između nje i Šumanovićevih beračica, koje čistotom tela odstupaju od profane tematike. Nihove snažne ruke, čvrste, oble grudi i stopala ogledaju se u Kristininom telu. U njoj Spasić prepoznaje Šumanovićevu idealnu ženu.

FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA: BEZ UZROKA

Da li kao naličje (post)pandemijskog sveta, ikonografski diskretno postavljenog u preludijumima Mača sa dve oštrice (Kler Deni), ili kao lice civilizacijskih metamorfoza, oličeno kroz lik Don Žuanove (Serž Bozon) Elvire, data ostvarenja sugerišu komunikativne metastaze koje dekonstruišu čak i one a priori čvrste spone, poput ljubavi između Brata i sestre (Arno Deplešen).

USEKOVANJE: REZOVI PO JOVANU

Usekovanje prikazuje unutrašnju dinamiku jedne (ne)uobičajene, disfunkcionalne porodice tokom obeležavanja slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Poštujući principe jedinstva vremena i mesta, ovo ostvarenje svojim nemalim trajanjem obezbeđuje okvir za preispitivanje različitih odnosa, bilo rodbinskih, partnerskih ili prijateljskih, ali pre svega, onih najintimnijih – odnosa koje čovek razvija i neguje sa samim sobom.

NIKOLA RADIĆ NOVI UREDNIK FILMOSKOPIJE

Redakcija portala filmske kritike i eseja Filmoskopija obaveštava javnost o promeni u uredništvu redakcije. Od 1. oktobra 2022. godine posao urednika Filmoskopije obavljaće Nikola Radić, filmski kritičar i dosadašnji član Filmoskopije.

TROUGAO: „JUŽNI VETAR 2: UBRZANJE“

Autorke Filmoskopije Mina Stanikić, Jelena Jovanović i Katarina Koljević analiziraju različite aspekte ovog ostvarenja pokušavajući da odrede kontekst kako samog narativa, tako i filma u okvirima domaće kinematografije.

SRĐAN KEČA: „NAJDRAŽA MI JE KAMERA KOJA ANTICIPIRA RADNJU“

Keča je već govorio o njegovim prvim zapaženijim filmovima („Posle rata“, „Pismo ocu“ i „Mirage“). Ovog puta, prekookeanski video-poziv na relaciji Bretanja-Kalifornija protekao je u priči o („)Muzeju revolucije(“), jugoslovenskom nasleđu, snimanju socijalističkih ruševina i filmskom prikazu romske zajednice.

AFEKTI > ARTEFAKTI

Dosledan dosadašnjem rediteljevom gestu, „Muzej revolucije“ ne krije svoj ideološki parti pris, ali njime ni ne vitla ex cathedra. On je prevashodno muzej afekata, a ne artefakata. Upravo kakvim je Rihter i zamišljao svoje zdanje.