Filmoskopija

filmoskopija@fcs.rs
facebook.com/filmoskopija
@filmoskopija

Pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart, predstavljamo Filmoskopiju, portal filmske kritike, eseja i intervjua. Razvijajući i negujući kritičku misao, prvenstveno kod mladih, kako autora, tako i čitalaca, Filmoskopija teži da bude prostor za sve koji promatraju, donose zaključke i upućuju na drugačiju tačku gledišta. Redakcijski tim Filmoskopije čine mladi autori, većinom dramaturzi, kako studenti, tako i postdiplomci.

Kreativno pisanje iziskuje konciznu i jasnu misao. Biti slobodan od samoga sebe otvara mogućnost čoveku da bude posmatrač. Koncizna i jasna misao iziskuje uporno posmatranje spoljašnjeg, kao i unutrašnjeg. Pisanje kritike u ovome slučaju, nije ništa više no posmatranje i prenošenje uočenog u formu teksta. Uočavanje, prepoznavanje i formiranje koncizne i jasne misli nemoguće je bez posmatranja. Istinsko posmatranje iziskuje otvoren um, um oslobođen samoga sebe. Tek tada, viđeno može biti definisano kao svet za sebe i tek tada moguće je govoriti o posmatranom.

Filmu, filmskim i televizijskim stvaraocima, ali i svima ostalima, Filmoskopija prilazi slobodna od stava, mišljenja i utvrđenog establishmenta. Slobodna od podela što žanrovskih, što svih ostalih, Filmoskopija teži da bude prostor za sve koji promatraju, donose zaključke i upućuju na drugačiju tačku gledišta.

Filmoskopija u svom sadržaju nudi kritike domaćih i stranih ostvarenja, eseje koji propituju fenomene u društvu koristeći film ili televiziju kao jednu od glavnih referenci i teorijske oglede kroz koje ćemo pokušati da u fokus stavimo kako istoriju filma, tako i aktuelna ostvarenja i njihov značaj. Pored toga, intervjui s filmskim radnicima i značajnim imenima u kulturi, trebalo bi da otvore prostor za dijalog i razmenu mišljenja.

Okupljajući različite autore, Filmoskopija teži da bude prostor koji neguje kritičku misao i poziva na dublje razumevanje kako čitalaca, tako i samih autora.

Urednik Filmoskopije Dejan Prćić

INTERNALIZOVANI NEPRIJATELJ

Ostaje otvoreno pitanje – kada se izolujemo – gde se nalazi neprijatelj – izvan postavljenih granica i bodljikavih žica ili u nama. Možda je lakše ne imenovati ga, ali se zove strah.

ČOVEK I EP

Stefan Arsenijević predstavlja svoj drugi dugometražni igrani film, „Strahinja Banović“, koji je svetsku premijeru imao na 55. izdanju Festivala u Karlovim Varima, gde je ovenčan Kristalnim globusom za najbolji film.

HEROJSKO LUTANJE

Hrabrost da se ustaljenoj temi pristupi na nov i složen način govori u prilog tome da, ma koliko manjkav konačni proizvod bio, od Nikolića u budućnosti ipak imamo čemu da se nadamo.

FRAGMENTI JEDNE „NEVERENDING STORY“

Zaostavština Branka Vučićevića deluje kao preporuka sama po sebi. Na stranicama njegovih sabranih dela svakako ćete susresti sa „neobičnim doživljajima“ i mislima, brojnim ličnostima koji su obeležili istoriju i teoriju umetnosti dvadesetog veka.

AUTORSKA ODA ŽANRU

„Najgora osoba na svetu“ predstavlja autorsku odu žanru, dajući mladoj generaciji žena centralno postavljenu junakinju koja sadrži sve njihove mane i nesigurnosti.

DVE PLASTIČNE DVOCEVKE

Pištolji i kacige“ ne spadaju u red tipičnih kratkometražnih ostvarenja – svojom dinamikom, humorom i razvijenom radnjom donekle podsećaju na kompresovani celovečernji film, ali formalno često dovitljiviji od svojih dugometražnih pandana, što kao ishodište ima sedamnaest minuta intenzivnog gledalačkog iskustva.

MIRIS BORA I RANE MLADOSTI

Otvorivši novo poglavlje svoje rediteljske karijere Raša Andrić donosi priču o odrastanju, komunicirajući pritom sa pripadnicima mlađe generacije, ali i sa detinjim bićem u svima nama.

PRIČE O PRIČANJU I ETNOFRAGMENTI MATJAŽA IVANIŠINA

Aludirajući na putovanje svog profesora Karpa Godine kroz Vojvodinu 1970, Matjaž Ivanišin kao da sažima i sopstveni modus operandi. Ići od čoveka do čoveka, od sebe ka drugom i nazad, slušati priče saboraca i stranaca, u njima prepoznavati svoju i filmom ispisivati onu zajedničku.

KOPRODUKCIJSKI PEJZAŽ BALKANA

Kreiranje narativa putem koprodukcija predstavlja transponovanje narativa druge (slične) nacije kao narativa sopstvene, tematizaciju međuprostornih i međuvremenskih koordinata, čije ose se spajaju na u tački preseka tla i krvi, odakle niču priče o drugome koji je isti ili sličan kao i mi.

ŠTA ZNAČI BITI RODITELJ?

Hamzagić pronalazi odgovarajuću žanrovsku estetiku i ritam unutar postojećih delova stvarnosti, kako bi ispričao priču o unutrašnjoj potrebi protoganiste za promenom.