KAO RANI MRAZ

Vojvodina, kao takva…
Plodna…
Rodna…
Raznorodna…
Vojvodina navek vredna…
Doterana…
I uredna…
Otvorena širom, kao kapija kuće koja ženi sina jedinca…
Sa muzikom prizvanom sa sve četiri strane, pa onda sa još par strana, za svaki slučaj…
I sa dijalektima utkanim kao šareni vez na belim svatovskim peškirima Panonije…
Vojvodina čudom čudna…
Pobrkana…
Raznoljudna…
Ma, aj’te, molim vas…
Zaslužuje, valjda, i ona, da se već jednom malo dotera i upriliči?