Slobodana Tišmu teško je odrediti. Samosvojan je i svestran. Umetnički krajolik po kome radostan luta rečima iscrtava još od ranih šezdesetih godina prošlog veka. Počeo je kao pesnik, bio je konceptualista, „nevidljivi umetnik“ i rok muzičar („Luna“/“La strada“ ). Trenutno je prozni pisac, a ponekad izvodi i minimalističke performanse. Navlačeći različite maske prelazio je iz jednog umetničkog prostora u drugi narušavajući stereotipe i stvarajući od sopstvene egzistencije estetski fenomen. Uporište mu je margina. Preko drveća i okeana komunicira sa univerzumom. Voli igru razotkrivanja i ponovnog skrivanja. Istrajni je šetač. Nečujnim korakom svakodnevno iskrsava na krivinama Novog Sada tragajući za sopstvenim užitkom. Kao ni njegovi literarni zapisi, ni ovaj filmski, nema formalnu zaokruženost i celovitost. Pita se ko je Slobodan Tišma.
