Film govori o čoveku u kasnim četrdesetim godinama. To su godine kada priroda prestaje da vodi brigu o čoveku, uskraćuje mu imunitet i pušta ga niz vodu. Nevolja našeg junaka je u tome što živi u sredini koja takođe gubi imunitet i koja je puštena niz vodu. Da bi se opstalo u „tranzicionoj“ situaciji, potrebna je radikalna proimena i asketska disciplina. Naš junak je svim srcem za promenu sredine i životnih okolnosti, ali „ne da na sebe“. On ne želi da se promeni, to jest, misli da je zakasnio; ne želi da transferiše svoje lažno osećanje slobode, svoju boemiju, aljkavost i hedonizam. Ali, naš junak je džentlmen, ne želi da bude smetnja svojoj sredini, naciji i „celom progresivnom svetu“, svojim bivšim prijateljima, svome detetu, i zato odlazi zauvek.
