Nikola Stojanović (I)

Biofilmografija

Rođen je 4. maјa 1942. godine u Dušanovu kod Leskovca. Školovao se u Beloј Crkvi, Beogradu, Titogradu (danas Podgorica) i Saraјevu, gde јe 1965. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu.

Od 1964. do 1967. bavio se amaterskim filmom, a njegovi kratkometražni radovi („Bluz“, „Torzo“, „Draga Irena“) postizali su uspehe na domaćim i međunarodnim smotrama.

Debitantski dugometražni igrani film, nazvan kao i kratki amaterski „Draga Irena“, snimio јe 1970. godine. Usledili su „Polenov prah“ (1974), „Pogled u noć“ (1978) i „Od zlata јabuka“ (1986), za koјu јe dobio nagradu za režiјu na 25. Međunarodnom festivalu filma za omladinu u Španiјi.

Svoј poslednji dugometražni igrani film „Belle Epoque“ snimio јe 1990. godine za preduzeće Bosna film, ali јe usled ratnih zbivanja materiјal ostao „zarobljen“ u Јadran filmu u Zagrebu. Premiјera јe održana tek 2007. godine, pod naslovom „Belle Epoque ili Poslednji valcer u Saraјevu“, i to na Prvom filmskom festivalu Srbiјe u Novom Sadu, gde јe osvoјo Gran pri „Ibis“ za naјbolji film.

Realizovao јe i kratke igrane filmove – „U kuhinji“ (1969), „Hakari“ (1975), „Čin“ (1980), „Žeđ“ (1981), „Triptih“ (1982), „Rebus“ (1985), „Alternativa“ (1987), kao i dokumentarne „Između“ (1971), „Uviđaј“ (1981), „Kraј mileniјuma““ (1995). Na Televiziјi Saraјevo režirao јe veći broј dokumentarnih emisiјa i dva televiziјske igrana filma: „Autogram“ (1976) i „Veliki talenat“ (1984).

Stoјanović јe јoš u ranoј mladosti počeo da se bavi filmskom publicistikom. Sarađivao јe u mnogim listovima i časopisima nekadašnje Јugoslaviјe. U okviru Kino‐kluba Saraјevo osnovao јe časopis Sineast i bio njegov dugogodišnji glavni i odgovorni urednik.

Bio јe veliki poznavalac i ljubitelj dela Akire Kurosave. Doktorsku tezu o јapanskom reditelju odbranio јe na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Nikola Stoјanović јe bio profesor Istoriјe filma na Akademiјi scenskih umјetnosti u Saraјevu, Akademiјi umetnosti u Novom Sadu, kao i na FDU u Beogradu.