Dugometražni dokumentarac Ljubiše Samardžića imaće svoju svetsku premijeru na otvaranju 64. Martovskog festivala, u četvrtak, 30. marta. Više o ovom filmu saznajte iz teksta koji sledi, ali i od samog Samardžića koji je bio ljubazan da za portal Filmskog centra Srbije kratko odgovori na nekoliko pitanja.
Panta rei donosi prikaz jednog vremena, dat kroz svedočanstvo slavnog glumca i reditelja. Počev od skromnog detinjstva u posleratnoj Jugoslaviji, preko putešestvija do Beograda, studija na Akademiji za film i TV i, konačno, do plodne i uspešne karijere glumca, Ljubiša Samardžić oslikava portret domaće kinematografije čiji je integralni deo već duže od pola veka. Panta rei je, treba istaći, prvi dokumentarni film koji je Samardžić režirao. Na molbu da objasni specifičnosti režije jednog dokumentarnog filma, a u odnosu na igrane strukture, odgovorio je: „Za mene nema razlike u režiji, ovo je samo mali deo moje filmske biografije.“
A Samardžićeva filmska biografija je zaista impresivna. Ovaj voljeni glumac je svoj uspon doživeo tokom zlatnog doba jugoslovenskog filma. Tokom decenija uspešne karijere, Samardžić je sarađivao sa gotovo svim najznačajnijim umetnicima bivše SFRJ. Filmove u kojima je glumio režirali su Puriša Đorđević (Devojka, 1965; San, 1966; Jutro, 1967; Podne, 1968), Branko Bauer (Prekobrojna, 1962), Saša Petrović (Dani, 1963), Žika Mitrović (Nož, 1967), Hajrudin Krvavac (Diverzanti, 1967; Valter brani Sarajevo, 1972; Partizanska eskadrila, 1979), Krsto Papić (Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj, 1974), Boštjan Hladnik (Peščani zamak, 1963; Bele trave, 1976), Goran Marković (Specijalno vaspitanje, 1977) i mnogi drugi. Samardžić je delio ekran sa glumačkim veličinama kao što su Milena Dravić, Bata Živojinović, Boris Dvornik, Pavle Vuisić… „Ponosim se što sam deo filma posvetio autorima i poštovaocima filma bivše Jugoslavije“, rekao je Samardžić pred premijeru filma Panta rei, a u osvrtu na svoju karijeru i umetnike sa kojima je sarađivao.
Bio je veliki izazov sabiti jednu tako impresivnu i dugu karijeru u osamdesetak filmskih minuta. Zato sam pitao Samardžića čime se rukovodio kada je birao šta će akcentovati. Odgovorio je: „Oslanjao sam se na veliki broj dokumentarnih kreacija velikih majstora. U mom dokumentarcu je samo delić impresija iz života i mojih dela.“ Naravno, nesumljivo je bilo veoma emotivno zahtevno napraviti film u kome se tako otvoreno govori o vlastitom životu. Nije bilo lako uskladiti delove koji se bave privatnim životom i delove koji se fokusiraju na karijeru, trebalo je pogoditi pravi balans. O tome Samardžić kaže: „Uvek sam se trudio da iskreno prenesem svoje utiske iz života na film. Ovo je sažeti deo moje bogate filmske, ali i životne priče.“
Panta rei je nastao u produkciji Samardžićeve produkcijske kuće Cinema Design i traje 76 minuta.
Đorđe Bajić