Jedini premijerni film u ponudi ovogodišnjih Filmskih susreta u Nišu biće Nigde, novi film reditelja Predraga Velinovića. Nigde pred nišku (a gotovo istovremeno i pred publiku festivala u Montrealu) stiže u sutra, 26. avgusta. Kako bismo se što podrobnije pripremili za to, porazgovarali smo sa producentom, scenaristom i rediteljem ovog ostvarenja.
Za početak, predstavite nam autorsku i ekipu saradnika sa kojima ste stvarali i stvorili Nigde…
Film Nigde rađen je po mom scenariju. Još 2005. i 2006. godine, kad je projekat bio u fazi sinopsisa i tritmenta, postojala je i neka prvobitna verzija kompletnog skripta, obišli smo sve tada vodeće tzv. pičinge ili predstavljanje projekta, kao što su Balkan Fund u okviru filmskog festivala u Solunu, koji više ne postoji (zamenila ga je Agora co-production market, na kome smo takođe bili), CineLink u Sarajevu, Connecting Cottbus, When Eats Meets West u Trstu, Co-production village u Les Arcsu… Mislim da je jedini na kome nismo prošli u te dve godine bio Development Grant u Monpeljeu. U pisanju scenarija pomagali su mi moji omiljeni pisci – Ranko Božić, sa kojim uvek radim, i Saša Večanski, ali sam se na kraju vratio svojoj izvornoj, prvoj ideji.
Ja više ne radim sa velikim ekipama, moj tim čini malo ljudi, stvaranje je uživanje, pa se trudim da radim sa prijateljima. Direktor fotografije je Milorad Glušica, moj stalni saradnik, montažer takođe uvek Vladimir Radovanović. Nas trojica smo i okosnica Sirius productiona. Dizajner zvuka je Miloš Drobnjaković, sa kojim takođe uvek radim, kostim je radila Žana Glušica, scenografiju Gorana Sudžum, muziku Janja Lončar. Nebojša Milovanović igra glavnu ulogu, lik Antoana, Marija Bergam je Nataša, njoj je to prva uloga na filmu, dugometražnom igranom, mada je sada snimala i Bjelogrlićevu seriju, Miloš Samolov tumači lik Bureta, Erol Kadić igra Šveđanina, koga smo u scenariju nazvali Karl Bilt, Boris Šavija, glumac iz Banja Luke, igra hrvatskog vojnika Josipa. Manje uloge ostvarili su: Snežana Knežević, Miško Rakočević, Andrija Daničić, nadam se da nisam nekog zaboravio…
Tu je i onaj značajan, prateći deo ekipe, rasveta, asistenti kamere, mikromani, bez kojih ne bi moglo, ali ja ih nemam mnogo, retko kad je na setu bilo više od petnaestak ljudi. Produkciju je radila moja producentska kuća Sirius Production, a izvršni producent je bila Vesna Dinić, kao i u prošlom mom filmu. Distributer je Oktobar film iz Beograda.
Film je dugo vremena proveo u postprodukciji, te koje su bile najkrupnije prepreke, koji najveći izazovi?
Jeste, film smo dugo radili, zapravo mogu da kažem da nikuda nismo žurili. Imali smo snimanja u Beogradu, dva puta, u dva različita godišnja doba, morali smo da idemo da snimamo u Švedsku. Zatim smo dugo vremena montirali, tražili najpodesniji izraz, struktura je pomalo komplikovana, pravili probne projekcije, nešto dosnimavali, stvaranje je živi proces. A i srpska kulturna i filmska scena je takva, da je potpuno nebitno kada ćete izbaciti film. A mi smo hteli da film izađe onda kada mi mislimo da je potpuno spreman. I da je, po našem mišljenu, završen i dobar.
Ako je snimanje i rad na filmu najlepši stvaralački proces, recimo da smo hteli da što duže uživamo u njemu, da smo hteli da produžimo taj trenutak stvaranja. Sada, kada izađe u javnost, i kada njime počnu da se bave i oni koji ne znaju šta je film, koji brkaju i forme i formate, koji misle da je snimanje filma svetlost reflektora i crveni tepih, koji u istom prozoru kioska drže i pornografiju i umetničku sliku, onda sam čin stvaranja filma nema više tu početnu lepotu, već postaje borba za opstanak.
Šta u motivskom i tematskom smislu možemo da saznamo o ovom vašem filmu?
Film Nigde, koji ima i interni podnaslov Život koji nisam živeo, je priča o čovekovoj potrebi da, uprkos okolnostima, pronađe miran kutak u kome bi mogao da ostvari srećan život. Nažalost, čovek ne odlučuje uvek samostalno o tome. Geografska širina i dužina, kako reče moj snimatelj, na kojoj je čovek rođen, u velikoj meri određuje njegov životni put. Ovo je priča i o jednoj promenjenoj, dosadnoj, birokratizovanoj Evropi. I još o nečemu je naš film. Svako od nas, u mojim godinama sve više, ima projekciju života koji želi da živi, i onog koji stvarno živi. U nekom trenutku nije nam sasvim jasno da li su nam se neke stvari desile, ili smo samo sanjali da su nam se dogodile. Junaci našeg filma pokušavaju da Nigde, u kome se nalaze, pretvore u podnošljivo Negde. Hoće li u tome svi uspeti, videće gledaoci.
Da li bismo mogli da u širem smislu žanrovski odredimo kao melodramu?
Nije baš skroz melodrama. Ako je melodrama najprisutniji žanr, jer je prisutna u gotovo svim žanrovima i svakom filmu, a postoji i kao zaseban žanr, ima je i u našem filmu, u ogromnim količinama. Ali, recimo da bi preciznije bilo reći da je film Nigde drama, takođe retka u filmskom stvaralaštvu. Emocija, unutrašnji razvoj lika, važni su za razumevanje našeg filma.
Ima li dodirnih tačaka, zajedničkih sadržatelj ovog vašeg novog filma i vaših prethodnih celovečernjih igranih ostvarenja?
Na neki način ima, na neki način nema. Pretpostavljam da bi nešto od onoga što sam pokazao u prethodnim filmovima, izbor tema koje me zanimaju, neka vizuelna estetika, svaki reditelj je ima, pa kad stavi kameru i odobri, usvoji neki kadar, to čini jer filmičnost prizora zadovoljava i neke njegove estetske kriterijume, zatim senzibilitet, atmosfera, postojanje ili nepostojanje emocije kod autora, sve je tu, kao što je bilo i pre. Ali opet, mislim da je ovaj film potpuno drugačiji od svega što sam do sada radio, osim što jedan visok emocionalni naboj koji prati moje junake postoji od početka do kraja.
Šta će se zbivati sa filmom Nigde nakon niške premijere, imate li konkretnih festivalskih planova i kada će film stići pred bioskopsku publiku u Srbiji?
Zanimljivo je da će se film istovremeno pojaviti i pred svetskom i pred srpskom publikom. Nedavno je film dobio poziv da učestvuje na Filmskom festivalu u Montrealu, u sekciji „World of the Film Greats“. To je sekcija koja prikazuje nove filmove renomiranih autora, od kojih su mnogi svojim prethodnim filmovima bili prisutni u Montrealu. I moji su raniji filmovi tamo učestvovali. Montreal je od 24. avgusta mislim do 2. septembra, a Niš od 24. do 30. avgusta. U Montrealu će film imati dva ili tri prikazivanja, u Nišu je 26. avgusta. Izuzetno poštujem Glumački festival u Nišu, ljudi koji vode taj festival jako dobro poznaju film, atmosfera je lepa, amfiteatar sa tri hiljade gledalaca, publika tamo voli film, i voli glumce. Radujem se prvim prikazivanjima našeg filma. Kasnije, verujem da će film pred beogradskom publikom biti u kasnu jesen, a nadam se, pored Montreala, učestvovanju na još nekom međunarodnom filmskom festivalu.
Razgovarao: Zoran Janković