Kao što smo vas već izvestili, tokom aktuelnog izdanja Festivala autorskog filma, preciznije, 1. decembra, s početkom u 10 časova, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Florijan Krautkramer održaće predavanje nazvano „Life and Death and Zombies: From Colonialism to Capitalism to Necropolitics in Zombie Film History“. Kao najavu i ilustraciju tog predavanja donosimo vam ovaj naš kraći razgovor sa ovim uvaženim teorteičarom filma.
Šta možemo da očekujemo po pitanju Vašeg predstojećeg predavanja na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti?
To predavanje je zamišljeno kao priča o istoriji zombi-filmova i o tome na koje se sve to načine figura zombija menjala tokom istorije filma i u raznim odnosima unutar popularne kulture.
Recite nam nešto više o svojoj knjizi upravo na tu temu…
Ta knjiga pruža teorijski pristup zombi-filmovima. Ona opisuje različite vrste zombi-filmova, od vudu-zombija tridesetih godina prošlog veka, sporih zombija u filmovima Džordža E. Romera, pa sve do brzih zombija danas. Knjiga obuhvata poglavlja o podžanrovima poput B-filmskih mešavina ili gej zombi-filmova. Ona takođe analizira izvesne metafore poput hordi, masa ili virusa, kao i pojedinačne filmove (na primer, Došli su iznutra/Shivers Dejvida Kronenberga).
Šta bi ukratko bila suština Vaše torije koja se tiče zombija i zombi-filmova?
Ja se usredsređujem na metaforu zombija u filmu i kako se on menja unutar raznih odnosa prema krizama, na primer, prema ekonomskoj krizi.
Šta je to specifično ili jedinstveno u vezi sa zombijima a što ih čini dobrom osnovom i za šire teorije, one koje sežu izvan granica horor-žanra?
Zombi predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih metafora u popularnoj kulturi danas. Tokom poslednjih godina videli smo kako se zombiji koriste kao metafora radnika-migranata u kapitalizmu. Za razliku od vampira, zombija ništa ne čini privlačnim, ali to ipak ne sprečava ljude da organizuju ogromne zombi-šetnje. Čini se da ga upravo ta njegova „trula privlačnost“ čini primamljivim za onaj deo društva koji je umoran od pritisaka samoptimizacije.
Koji su Vam omiljeni i/ili najrelevatniji ili najilustrativniji zombi-filmovi?
Posebno volim jedan od prvih zombi-filmova, Belog zombija (1932) Viktiora Halperina, gde zombi nije pretnja po ljudski rod nego je simbol kolonijalizma. A volim i Romerovu Noć živih mrtvaca (1968) zbog njegovog subverzivnog potencijala i komentara na belački deo američkog društva. Od novijih zombi-filmova volim Bateriju, film Džeremija Gardnera iz 2012. godine, gde su zombiji i dalje spori.
Razgovarao: Zoran Janković