Naš poznati animator, likovni umetnik i pedagog, Rastko Ćirić, čitaocima portala Filmskog centra Srbije otkriva pojedninosti u vezi sa projektom Svetlosti i senke, svojim novim animiranim filmom koji je u fazi nastanka.
Kraj 2017. doneo je dve lepe vesti: projekat Svetlosti i senke podržan je od strane FCS-a, a nedugo zatim je proglašen najboljim na AnimatekaPRO Pitch programu u Ljubljani. Kako se ova dva uspeha u produkcijskom smislu odražavaju na nastanak filma?
Podrška FCS-a je učinila projekat mogućim, a nagrada na pitchingu u Ljubljani će znatno olakšati ulazak ko-producenata, pošto je film pokriven samo sa trećinom sredstava. Za sada su zainteresovani producenti iz Slovenije i Portugalije. Pobedom na Animateci projekat je automatski postao jedan od deset finalista pitchinga na Višegrad Animation Forumu u Trebonu u Češkoj, maja 2018. Tu su sad u igri ozbiljni evropski producenti i fondacije, tako da se tamo mogu zatvoriti ne samo finansijska konstrukcija filma, već i konkretni distribucijski dogovori. Očekujemo da do maja budu gotovi kadrovi od kojih se može montirati ubedljiviji trejler.
Koliko je trajao rad na scenariju? Koliko je bilo teško pronaći svež pristup već toliko puta ispričanoj i variranoj legendi o Faustu?
Prva verzija scenarija, odnosno knjige snimanja, bila je napravljena još 1990. godine, u doba eks-Jugoslavije, a bilo je zamišljeno da film prati još nekoliko manjih projekata: Svojeručni zoo – knjižica-priručnik za pravljenje senki (objavio Balkan publik, 1990), istoimenu izložbu senki (održanu u galeriji „Đuro Salaj“ novembra 1991), seriju od 10 strip tabli za decu u kojima se deci daju ideje za moguće upotrebe senki (objavljene u slovačkom dečjem časopisu Pionieri, 1990) i drugi. Svi prateći projekti bili su svojevremeno realizovani, ali glavni i inicijalni projekt nije mogao da pronađe svog producenta. Studio za animirani film AAA koji smo 1988. osnovali Ranko Munitić, Vera Vlajić i ja, i u okviru koga je realizovan moj film Ale i bauci (1989), prestao je da postoji upravo tada. Ovaj film je trebalo da bude napravljen odmah posle Ala i bauka, ali politička situacija je donela krizu i mnoge negativne promene. Recimo, izložba senki je bila pozvana u galeriju „Forum“ Centra „Žorž Pompidu“ u Parizu, ali je to ubrzo postalo nemoguće zbog sankcija. Kao da je ceo projekat metafora o velikoj senci koja se nadvila nad našu zemlju. Naravno, to je i bilo vreme kad je ogroman broj ljudi prodao svoju dušu đavolu.
Ideja o dve ruke istog čoveka (gledaoca ili izvođača), od kojih bi desna (right hand) bila čovek ili Faust, a leva (wrong hand) bila Đavo ili Mefisto, čije senke izvode predstavu o čoveku koji prodaje svoju senku đavolu, bila je ključna za ovu crtano-filmsku, stilizovanu verziju Fausta. Posebna vrsta stilizacije koju zahteva animirani film, za razliku od igranog i dokumentarnog filma, učinila je ovu „bajatu“ legendu svežom. Naravno, tema o Faustu je večita i dilema koju postavlja uvek će biti aktuelna.
Rad na scenariju i knjizi snimanja, koji je bio istovremen, trajao je najmanje 10 meseci. U to vreme u radu na scenariju mnogo mi je pomogao naš legendarni režiser dokumentarnih filmova Milenko Štrbac, koji je bio i porodični prijatelj, sa kojim sam živo diskutovao o scenarijima mojih filmova. Sada mogu reći da sam dramaturgiju i režiju, u pravom smislu reči, studirao kod Milenka Štrpca. O našoj saradnji detaljnije sam pisao za monografiju Miroslava Jokića posvećenu Milenku Štrpcu.
Konačna verzija će se tek iskristalisati tokom sledećih godinu dana. Dosta će se toga dobiti uklapanjem slike i muzike, pošto želim da muzika bude simfonijska i operska po utisku, ali sa jakim ironičnim otklonom. Što se tiče animacije, od inicijalne verzije proteklo je 27 godina, pa sam tačno toliko i iskusniji. Sigurno će se svi elementi razlikovati u odnosu na one koje bi mogle nastati početkom devedesetih, ali likovna ekspresija bi trebalo da bude ista. Ova verzija filma je tačno za jednu generaciju starija, jer moja ćerka Iva sada ima tačno 35 godina koliko sam ja imao 1990. Ona je i izvukla ovaj moj stari projekat iz fioke i nagovorila me da ga najzad realizujem. Iva i sama sada ima prilično animacijsko iskustvo za sobom, sa svoja četiri autorska animirana filma, desetak nagrada, petogodišnjim vođenjem međunarodnog festivala Balkanima i isto toliko godina iskustva u radu sa studentima animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti. Ona upravo završava svoj novi film Florigami koji je prva koprodukcija Srbije sa Hrvatskom, tako da se nadam da će film Svetlosti i senke biti prva koprodukcija sa Slovenijom. Zahvaljujući tim iskustvima, producent Milan Stojanović ju je pozvao u svoj producentski tim, pošto je ovo prvi animirani film koji njegova kuća SENSE Production producira.
Koje novine će Svetlosti i senke doneti u odnosu na ostvarenja iz vaše dosadašnje filmografije?
Moji prethodni filmovi Metamorf i Fantazmagorija 2008 bili su eksperimenti u pogledu vizuelnog pristupa. Metamorf je rađen tehnikom slikanja na staklu, a Fantazmagorija je 3D kompjuterski film. I jedan i drugi su znatno odstupali od mog ilustratorskog stila. Mislim da se ovim filmom vraćam na svoj prepoznatljiv rukopis i tradicionalni način izrade crtanog filma. Naravno, sve će neminovno završiti u kompjuteru, kao što danas mora biti. Čini mi se da se ovaj povratak tradicionalnom crtano-filmskom izrazu poklapa sa opštom zasićenošću (najčešće sterilizovanom) digitalnom tehnologijom. Možda je to razlog što je na ovom natecanju jedan „stari“ autor pobedio mlade, koje članovi žirija najčešće favorizuju.
Predstavite nam svoje ključne saradnike… Kako funkcioniše raspodela zaduženja na projektu poput ovog?
Da krenemo od Milana Stojanovića, sjajnog mladog producenta, koji poseduje sve kvalitete i znanja za produciranje filma, a koje autoru pružaju mir, koncentraciju i posvećenost poslu. Osim toga, Milan poznaje iz svog detinjstva moje stare ilustracije, knjige i filmove, tako da među nama vlada potpuno razumevanje.
Iva je sada već iskusni animator, ona će osim produkcione pomoći raditi i na animiranju i tehničkom uobličavanju karaktera i scena u ovom filmu. Ona je strog saradnik i neće dopustiti da se provuče ni jedan moj propust.
Kompozitor muzike je Nebojša Ignjatović, Profesor Nebe, profesor sa Fakulteta muzičke umetnosti, koji je komponovao muziku za moj poslednji film Fantazmagorija 2008, ali i za Ivin film Princeza na zidu iz 2005. Mi smo dugogodišnji saradnici i veliki prijatelji, zajedno smo radili na mom muzičkom projektu The Rubber Soul Project posvećenom Bitlsima i proveli smo stotine sati zajedno u studiju snimajući muzičke linije za ovaj projekt. Precizni kreativni dogovori oko muzičke podloge tek slede i biće veoma zanimljivi, pošto obojica imamo veoma skeptičan stav prema operi kao mediju, a upravo ona će biti predmet naše muzičke pažnje.
Početak produkcije filma zakazan je za proleće 2018. godine. Šta je do sada sve urađeno i pripremljeno, i koja dinamika rada se očekuje? Kada možemo da očekujemo da Svetlosti i senkestignu pred publiku?
Pošto je knjiga snimanja bila odavno gotova, u toku je rad na animatiku, maketi filma, u kome će statične slike iz knjige snimanja biti što preciznije postavljene na tajmlajn zajedno sa radnim zvučnim efektima i radnom verzijom muzike. Time će biti tačno određeno trajanje svih segmenata filma, što je kompozitoru od ključne važnosti. Do novog predstavljanja projekta u Češkoj, u maju mesecu, biće završen trejler sa nekoliko finalizovanih ključnih scena. Očekujemo da se strani koproducenti priključe projektu tokom druge polovine 2018, tako da bi sredinom 2019. film bio gotov. Ako se to desi ranije, premijera bi mogla da se održi na nekom od važnih festivala početkom 2019. godine.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Foto: Katja Goljat & Andrej Firm