SRB ENG

Andrijana Stojković o filmu „Vongar“, pobedniku Martovskog festivala

2. апр 2018 | Autor: Đorđe Bajić




Sinoć je proglašenjem pobednika zavšen 65. Martovski festival, a filmu Vongar pripao je gran-pri u kategoriji dokumentarnih filmova dužih od 50 minuta. Prikazvanje ovog filma na Martovskom festivalu ujedno je bila i njegova svetska premijera, pa smo iskoristili priliku da sa rediteljkom Andrijanom Stojković popričamo o ovom ostvarenju.

Koliko dugo ste na filmu radili od prvog koncepta do danas, kada će Vongar po prvi put biti prkazan pred publikom?

Ideja da se snima film o Vongaru nastala je negde 2005. godine. Krajem te godine išla sam na istraživačko putovanje u Australiju, sa Vongarom provela nekoliko nedelja i tom prilikom razradila koncept.  Onda je nastupio dug period finansiranja, pokušaja da se naprave koprodukcije sa Australijom i nekim evropskim zemljama. Ispostavilo se da to i nije baš tako jednostavno. Dugo smo se vrteli u krug.  Australijanci su tražili evropsku televiziju koja će stati iza projekta, a u Evropljani su nam tražili australijskog koproducenta. Na kraju smo odlučili da film finansiramo sredstvima koje smo dobili u Srbiji, od Ministarstva kulture,  Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograd, kao i Švarcajskog saveta za umetnost ProHelvetia. Film smo počeli da snimamo 2008. godine, u jesen. Proveli smo u Australiji neko vreme i vratili se u Srbiju sa snimljenim materijalom. Dogodio se jedan veoma nezgodan incident u montaži. Nakon par meseci smo izgubili sav materijal nekim čudnim spletom okolnosti, a tokom seljnja produkcije u nove kancelarije. Sva sreća da je film sniman na di-vi kameri, pa smo imali trake. Kad morate da krenete iz početka, teško je da ponovite i rekonstruište šta ste pre toga uradili. Odužilo se sve to… Počela sam da radim svoj igrani film… Onda su došli još neki moji filmovi i neki tuđi filmovi… S vremena na vreme sam se vraćala materijalu – nisam bila sigurna kako ću i šta ću, šta je tačno taj film. Onda sam 2016. Godine odlučila da film mora da se završi, a iz straha da Vongar neće stići da pogleda film. To me je najviše poguralo da film završim.

Kako je protekla montaža?

Na kraju sam ja montirala film, sa još jednim saradnikom u poslednjoj fazi. Bilo je to neobično iskustvo: monotirala sam film sebe od pre osam godina. Ta promena koja se tokom tih godina odigrala u meni bila je drastična. Kao da sam montirala film nekog drugog.

Koji su dalji planovi sa filmom?

Krenuki smo da se prijavljujemo za festivale, to bi sve trebalo da bude na jesen. Videćemo kakvi će biti rezultati toga. Voleli bismo da ostavrimo saradnju sa nekim svetskim agentom prodaje… Videćemo… Film je krajnje autorski. Ima svoju poetiku i nije ono što se od dokumentarnog filma očekuje. Na prvi pogled to deluje kao da nije dobro, ali mislim da kad ljudi pogledaju ceo film stvari postaju lakše za razumevanje, uključujući i moj postupak. Mislim da će ga voleti oni koji zaista vole film, mada će prodaja televizijama ići teško. Vongar će, mislim, ostati u domenu bioskopa i filmskih festivala.

Ekipa

Rediteljka: Andrijana Stojković
Direktor fotografije: João Ribeiro
Snimatelj zvuka: Ben Travers
Montaža: Andrijana Stojković & M. Cem Öztüfekçi
Kompozitor: Vladimir Kolarić
Dizajner zvuka: Aleksandar Protić
Izvršni producent: Jelena Stanković
Ko-producenti: Jelena Stanković & Andrijana Stojković (All Inclusive Films, Beograd)
Producent: Miroslav Mogorović (Art&Popcorn Motion Picture Company, Beograd)

O filmu: Ovo je dokumentarni film o B. Vongaru, australijskom piscu. Njegovi romani, kratke priče i drame govore o životu australijskih Aboridžina u drugoj polovini XX veka, nevoljama kroz koje su prolazili i koje su gotovo potpuno uništile njihov tradicionalni način života. B. Vongar je prvi zabeležio i objavio aboridžinske mitove; prvi pisao o dramatičnom nerazumevanju osvajača Australijskog kontinenta, Engleske imperije, i starosedeoca Australije; bio usamljeni glas iz pustinje koji je svetu govorio o nukleranim probama koje su tajno vršene u sred Australijskog kontinenta i koje su ugrožavale opstanak Aboridžina. Pošto je govorio o temama koje su pokazivale ružnu i okrutnu stranu naše civilizacije, vlasti su na svaki način pokušavale da ga u tome osujete – ućutkaju. Deportacija, prismotra, pretresi kuće bili su neki od načina pritiska. Wongarove knjige su ignorisane i odbacivane u Australiji sve do 1991. kada se prvi put jedan izdavač ohrabrio da objavi njegove romane. Ono što izdvaja priču o B. Vongaru od mnogobrojnih priča o usamljenim glasovima koji govore o represiji i nepravdama počinjenim nad Aboridžinima je činjenica da je on beo i da je u Australiju došao iz potpuno druge kulture. Došao je iz male evropske zemlje, iz Srbije. Vongar je prepoznao patnju naroda čiji jezik nije razumeo, čija je kultura potpuno drugačija od njegove i prihvatio njihovu sudbinu kao svoju. Zbog toga je priča o životu i delu B. Vongara vredna da se ka njoj okrene svetlo i da se prikaže u svoj svojoj lepoti i tragediji.

O rediteljki: Andrijana Stojković je diplomirala na Katedri za filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je doktorand na III godini Doktorskih studija – Dramske i audiovizuelne umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti. Na Fakultetu dramskih umetnosti radi kao docent. Predaje predmet Dokumentarni i namenski film na osnovnim akademskim studijama i predmet Savremeni rediteljski izraz na master studijama. Autorka je sedam kratkih igranih i osam kratkih dokumentarnih filmova; dva dugometražna dokumentarna filma i jednog dugometražnog igranog filma. Njeni filmovi su učestvovali i bili nagrađivani na međunarodnim filmskim festivalima.  Osnivač je producentske kuće ALL INCLUSIVE FILMS. I jedan od osnivača Udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA.

Dodatne informacije: Film je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog centra Srbije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograd i Švarcajskog saveta za umetnost ProHelvetia. Film je razvijan u okrviru programa Ex Oriente Film a pitchovan je na IDFA Forumu, Docs in Thessaloniki Pitching Forumu i Jihlava Pitching Forumu.

Svetska premijera filma održana je u nedelju 1. aprila 2018. u Velikoj sali Doba omladine Beogradu, a u okviru takmičarskog programa 65. Martovskog Festivala. Žiri za dokumentarni film preko 50 minuta radio je u sastavu Leila Dedić, programska producentkinja Al Džazira Balkans, Ognjen Glavonić, reditelj i Vanja Kovačević, montažerka. Gran-pri za najbolji dugometražni dokumentarni film žiri je dodelio upravo filmu Vongar.

Dodela gran-prija

Obrazloženje žirija: Žiri je odlučio da, iz tematski snažne selekcije, nagradu dodeli filmu koji se izdvojio svojim minimalizmom, skromnošću, mudrošću, sinematičnošću i promišljenom i zaokruženom filmskom formom. Filmu o strancu u stranoj zemlji, kojeg, nakon života provedenog u beleženju i borbi za glas i prava onih kojima je to sistematski ukinuto, zatičemo u starosti.  Starosti obeleženoj pažnjom i smirenošću koju posvećuju dingosima sa kojima živi, divljim psima u kojima je prepoznao i našao svoju misteriozno nestalu porodicu, ženu i decu. Autorka Andrijana Stojković nam, svesnom odlukom, filmom ne objašnjava, ne nameće stav i mišljenje o svom junaku, ne koristi medij kao platformu da publici drži istorijske ili moralne lekcije. Rediteljka se odlučila samo na to da nam – bez spoljašnjih intervencija – pokaže, da nam preda univerzum kojim se u filmu bavi, a to postiže dugim, melanholičnim i statičnim kadrovima kojima pažljivo beleži detalje tog sveta, u isto vreme utapajući nas u njegov ritam, pravila i vrednosti.

Đorđe Bajić